THE SUICIDE SQUAD

THE SUICIDE SQUAD Jamesa Gunna je jedan od najvećih komercijalnih promašaja u DCEU, i to je pre svega okrivljeno na pandemiju i day and date premijeru sa HBO Max.

Rekao bih da je ovaj film svakako uneo nešto atipično, i po svom stilu najbliži je BIRDS OF PREY, s tim što je meni film Cathy Yan ipak nešto bolji, a on je takođe loše prošao.

Ayerov film je bio potcenjen i Gunn je doveden da u odnosu na ovaj film koji je uspeo kod publike ali ne kod kritike uradi “meki reboot”.

Ne znam tačno šta je ovde meki reboot jer pre vidim da je reč o sequelu koji se i dalje prevashodno oslanja na Margot Robbie i njenu interpretaciju Harley Quinn koja je jednoglasno proglašena za najveći adut Ayerovog SUICIDE SQUAD.

Neki pripadnici Ayerove grupe su kill-offovani, neki drugi su uvedeni i prilagođeni su tonalnom shiftu koji je uveo Gunn ali ne bih rekao da je ovde išta rebootovano sem što je Gunn doneo svoj stil.

Štaviše, rekao bih da je u ovom filmu negde i reafirmisana Ayerova vizija. Pored Harley Quinn, adut prvog filma bio je Deadshot Willa Smitha koji je ovde zamenjen Bloodsportom Idrisa Elbe. Imamo identičnu dinamiku moći između njega i Harley. Imamo identične motivacije između ta da dva lika s tim što je razlika u klasi između Willa Smitha i Idrisa Elbe što se mene tiče očigledna u korist Big Willa naravno.

Elem, šta se promenilo. Ayer je radio u periodu full Snyderversea i snimio je gritty akcijaš u kom Suicide Squad tretira kao Guys on a Mission film. Bio je specifičan po tome što je imao grupu likova sa jednom misijom, bio je monohromatski, mračan, sa jednim gradom i par lokacija što je za tadašnje standarde globetrotting superherojskog filma bilo previše suvo, previše statično i jednolično.

Iako je evidentno da je vršen pritisak na strukturu filma, sa nekim neveštima plasiranjima back storyja u celinu itd. - što je nota bene Ayerova boljka i inače - setimo se SABOTAGE - ovo je bio jedan veoma straightforward film. I nije bio loopy kao aktuelni run stripa koji ga je inspirisao.

Gunn se međutim nadovezuje na strip. On čak sturkturira svoj film kao strip. Deli ga na poglavlja, epizode, probijajući četvrti zid čak ispisuje i njihove naslove na ekranu. Tako vodi i priču, sa stripovskim elipsama i stripovskim skokovima u vremenu, a konačno tako i kadrira, junaci se kreću i nastupaju artificijelno, sa izraženom grafičkom dimenzijom unutar kadra i koloritom koji gradi dinamiku i dramaturgiju.

Za razliku od gritty i grungy Ayerovog filma, Gunnov film je glossy, stripovski, šaren, mnogo duhovitiji.

U izvesnom smislu čak bih rekao da duh stripa možemo očitati i u toj zameni Deadshota Bloodsportom gde je očigledno da je jedan lik zamenjen svojom kopijom. Naravno, Deadhsot je po vremenu prvog izdanja stariji lik od Bloodsporta, i moglo bi se reći da je Gunn bio u poziciji strip autora kom DC kaže, “ovaj lik je zauzet, uzmi ovog koji je sličan”.

Delu publike to može delovati kao očigledan surogat - i jeste. Ali, meni je to bilo simpatično i u Ostranderovom duhu.

Neki groteskniji likovi kao što je King Shark su preuzeli funkciju koju je kod Ayera imao Killer Croc s tim što je ovde played for laughs sve vreme.

Gunn uživa u splatteru i njegove akcione scene nose tu vrstu mayhema, slično kao kod Cathy Yan, i to je isto urađeno baš sa jakim grafičkim akcentom, dočim je Ayerov film bio PG-13 i išao je u pravcu stilizacije akcionog filma. Sigurno je Gunnova estetska rešenja dosta inspirisala serija BOYS koja opet pa možda i nesvesno duguje Snyderu.

Stripovsko strukturiranje teksta malo dovodi do toga da film nema preterano jak narativni zamajac. Kod Ayera je bio jači. Ali ovaj film diše na svoj način, pa mi se na svoj način i dopao. No, da nema tu vrstu brenda iza sebe u naslovu, nisam siguran da li bi u bioskopima bez pandemije prošao bolje od BIRDS OF PREY, i to je zanimljiv fenomen.

SUICIDE SQUAD je kao teamup strip na kraju ipak rezultirao sa dva bitno drugačija i na svoj način važna filma. Jednim koji je lansirao Harley Quinnu stratosferu popularnosti i ustoličio Margot Robbie kao veliku zvezdu, izgradivši brend od jednog poznatog ali manje važnog DC stripa, i drugim koji je otišao baš daleko u primeni estetike stripa na filmsku sliku i pripovedanje. 

* * * / * * * *