KARAKKAZE YARO

KARAKKAZE YARO Yasuzua Masumure počinje uvodom kog se ne bi postideo Don Siegel a završava se klimaksom kojim bi se ponosio Brian De Palma. Između ove dve tačke, Masumura gradi yakuza melodramu o Takeu, gangsteru koji ne može da se odluči da li da bude i dalje u svetu podzemlja ili da se okrene legalnim poslovima, usled čega ima teškoće i u profesionalnom i u ličnom životu.

Takea igra tada već slavni pisac Yukio Mishima i ako imamo u vidu njegov imidž, KARAKKAZE YARO je začuđujuće lišen homoerotizma koji je inherentan gangsterskom a naročito yakuza filma. Prelomna tačka za junaka upravo i jeste romansa sa jednom ženom koja ga izvodi na "pravi" put.

U izvesnom smislu KARAKKAZE YARO jeste preteča CARLITO'S WAYa i ako imamo u vidu Masumurino školovanje u Italiji i odnos sa Antonionijem, verovatno je bio poznat De Palmi.

Yukio Mishima u glavnoj ulozi je harizmatičan, sa stavom punk zvezde koja pleni, ali ta energija koja evidentno postoji i izvan filma stavljena je u funkciju karaktera i priče.

Masumura je u pogledu inscenacije energičan i precizan koliko i Fukasaku u svojim najboljim gangsterskim filmovima a od njega se razlikuje pre svega u tome što mahom snima u enterijerima, sa tom sličnošću što uspeva da prevaziđe njihovu studijsku artificijelnost i izgradi ubedljivu atmosferu.

Ovo je yakuza film koji može biti zanimljiv i onima koje ovaj žanr ne zanima ili koji nisu previše okrenuti istoriji filma jer deluje sveže kao da je maltene nedavno snimljen.

* * * * / * * * *