ZAŠTITA PRE SVEGA

ZAŠTITA PRE SVEGA je jedan od onih filmova koji gurne gledaoca u teža razmišljanja.

Naime, režirao ga je Pavle Vučković koji je premijeru svog debitantskog filma PANAMA imao u Kanu, u terminu specijalnih projekcija kad idu filmovi Woody Allena i slični projekti koji su bitni ali van konkurencije. Pavle se kvalifikovao za tu počast pobedom na kanskom studentskom festivalu.

Posle PANAME, prema kojoj ja možda imam blagonaklonije mišljenje nego ostali, dobio je sredstva za sledeći film koji deluje vrlo zanimljivo ali još nije snimljen, radio je neke epizode nekih ne naročito zahtevnih serija, i ukupno uzev reklo bi se da je znatno gore prošao nego što je zaslužio svojim ranim radovima i prvim filmom.

Da li je to neki stav establišmenta koji je odlučio da ga ipak ne kooptira ili nešto drugo, ne znam, ali ZAŠTITA PRE SVEGA je Apollonova produkcija, milje u kom je zbilja veoma neočekivano zateći mladog učesnika kanskog festivala u punoj snazi. Istini za volju, Puriša Đorđević je svoj poslednji film snimio za Apollon a u svoje vreme je bio učesnik festivala A-kategorije ali ipak se to desilo kada je bio u dubokoj starosti i bez relevantne prilike da išta snima već decenijama.

Nažalost, Vučković u svom Apollon filmu ne uspeva da iskoristi ovaj produkcioni model za nešto u svoju korist. Štaviše, rekao bih da je ZAŠTITA PRE SVEGA umnogome baš uklopljena u ono što Apollon zamišlja kao svoju produkciju. Reč je o omladinskoj komediji, ne mnogo drugačijoj od onih koje u Novom Sadu producira Slobodan Šuljagić, sa tom razlikom naravno da je ovu režirao Pavle Vučković i slikao Đorđe Arambašić, da se vodilo računa kako će likovi biti obučeni i u kojim ambijentima će se ovo snimati, i samim tim je sve ovo neuporedivo bolje. Međutim, već na nivou scenarija nisam baš siguran da li je možda JENGA ipak skladnija pa i maštovitija od ZAŠTITE, iako se sami koncepti razlikuju.

Rečju, Vučković se povinovao Apollonu, a Apollon nema milosti. Neujednačen doprinos raznih sektora, nedovoljan budžet za glumce itd. dovode do toga da u filmu sasvim dovoljno toga bude OFF da ne dobacuje do bioskopskog dometa, a to je ipak zločin kada je reč o reditelju Vučkovićevog profila, od kog imamo očekivanja kao kinematografija ali zašto ne reći imamo i ulaganja.

Strahinja Blažić kao najpoznatiji i najiskusniji glumac u vodećoj četvorci stvara disbalans u odnosu na ostale, a koncepcija da slavni glumci igraju epizode, između ostalog i glumci iz predstave Ivana Zekića po kojoj je film snimljen, ne daje očekivane rezultate, jer nas samo podseća ko bi u nekoj "normalnoj produkciji" igrao ove likove.

Iako za razliku od Šuljagićevih produkcija ovde nema te tehničke neispravnosti koja ih odvaja od statusa komercijalnog proizvoda, i u ZAŠTITI PRE SVEGA ipak ima sasvim dovoljno elemenata koji izbacuju ovaj film iz bioskopskog razmatranja. Film će biti prikazan na palićkom festivalu koji još od prošle godine prikazuje Apollonove filmove i to je logična destinacija za Vučkovića kao reditelja ali nisam siguran koliko je to povoljno za ovaj naslov.

Ipak je snimanje komercijalnog filma jedan veoma poseban dark art, ali za sada još nismo videli nijedan Apollonov pokušaj u kome je time neko ovladao, iako je Ivica Vidanović bio blizu u MOMKU I DEVOJKAMA.

Može biti da je Vučković potcenio ovaj format ili da je precenio Apollon kao takav, ali u ovu đavolju igru morao je ući sa bitno jačim konceptom i idejom kojom bi pobedio taj uigran sistem degradacije profesije.

* * / * * * *