PEŠČANE PLAŽE MARSA nastale su po pozorišnoj drami Andrije Lakića koju je sam autor adaptirao u filmski scenario. U režiji Petra Pešuta, ovo je trebalo da postane film koji ja po koncepciji inače volim, a to je žanrovski prepoznatljiva priča vezana za lokalni milje često maksimalno udaljen od bilo koje holivudske konvencije koja u nekom trenutku preraste u nekonvencionalni SF ili horor.
Edgar Wright i Nacho Vigalondo su izgradili karijere na takvim filmovima ali nažalost PEŠČANE PLAŽE MARSA nikada ne uspeju da izvrše uspešnu tranziciju iz veoma skromno realizovane inscenacije drame u kojoj se posetioci jedne igraonice deru jedni na druge, drobeći o opštim mestima iz krajaškog i blejačkog života, tako da nešto što deluje kao silazak neke onostrane sile na Zemlju oko polovine flma ne uspeva da umnogome promeni ni utisak ni tonus onoga što gledamo.
Glumačka podela je zahvaljujući tekstu apsolutno lišena harizme. Imao sam velike teškoće da diferenciram likove iako jesu pisani tako da se razlikuju što je verujem najviše problem režije, a u vizuelnom pogledu, uprkos pokušaju monohromatske fotografije agresivnijeg pristupa ne dobija se ništa.
Žao mi je što na čest vapaj da bi Apollon trebalo da bude prostor za mlade autore da pokažu šta znaju, odgovor bude ovako nešto. Naročito mi je žao što je ovo ekipa sa Fakulteta dramskih umetnosti, iako je hardver iz Šuljagićeve novosadske proizvodne linije Apollona koja za sad ništa naročito nije uspela da proizvede, ali je u pogledu promašaja pomerila granice. Ovo ostaje negde pri sredini tog dometa, jednim delom što nekih radikalnih pokušaja - uprkos konceptu - paradoksalno i nema.
Šteta.
No comments:
Post a Comment