HIDDEN STRIKE

Atipični profesionalac Scott Waugh i prilično cenjeni Arash Amel dovedeni su u Kinu da snime HIDDEN STRIKE, kinesku produkciju u kojoj se Jackie Chan uparuje sa zapadnom zvezdom. Dakle, posle Holivuda koji je radio na uparivanjima Chana sa holivudskim zvezdama od jednog trenutka to su krenuli Kinezi, i to dovođenjem zvezde i reditelja. Setimo se Harlina i Knoxvillea kad su u tom aranžmanu radili SKIPTRACE.

Ovog puta, dovedena je ozbiljna zvezda sa velikom trenutnom karijerom i strogo kontrolisanim sledećim potezima - John Cena. On se profiliše u pravcu akcione komedije iako je kao WWF rvač krenuo pre svega kao čist akcioni heroj, setimo se MARINE ili Harlinovog 12 ROUNDS iz kojih su potom izrastale DTV franšize. Međutim, Cena je danas više komičar u suštini ali sa akcionom kompetencijom i pronalazi sve više prostora u tom post-Arnie svetu u kom Rock ne uspeva da odradi baš sve i previše robuje franšizama.

Cena je od Matta Damona na steroidima izrastao u dosta kul facu sa komičnim darom.

Otud kad je HIDDEN STRIKE krenuo kao jedan seriozan vojni akcijaš u kom sticajem okolnosti glume Jackie Chan i John Cena, svaki sa svojom melodramom i traumom i samo sa Cenom koji se zavitlava u kadru, delovalo je kako Scott Waugh ne prepoznaje šta tačno treba da radi. Ali, onda kada se Chan i Cena konačno posle par desetina minuta nađu na istom zadatku kreće buddy hemija i u sve ulazi neophodna doza komedije i stvari postaju bitno bolje. To naravno ne briše onaj drugi film, i to pre svega sa Chanom koji smo dotle gledali i ne objašnjava ga, ali nije ni važno, kad su Cena i Chan pokrenuli mašinu više se nije zaustavila.

Film je evidentno skup, i prilično maštovit ali je isto tako i dosta oslonjen na CGI koji ipak nije vrhunski. Kineska produkcija uprkos pedantnosti u ovom slučaju uvek ima nešto što je blago OFF u odnosu na ono kako stvar treba da izgleda i to prosto više nije stvar ni para nego know howa a verovatno i nekih dešavanja iza scene koja su dovela do toga da film bude shelved nekoliko godina i da duže počekamo na premijeru.

Međutim, nema razloga za to. Kad krene ono što treba film je vrlo reprezentativan. Uz pomoć CGI i žica, Jackie Chan radi nekoliko njegovih tipičnih komično-akcionih bravura. Cena mu pomaže a radi i isto to na svoj način. Doduše, ovo je film o prevozu ljudi i roba autoputevima smrti u Iraku, dakle svakako da njih dvojica previše voze za moj ukus i da je ključna klimaktička akcija vezana ipak za neki haos sa ogromnim vozilima a ne sa borbom, ali dobro. Waugh je u tri scene pokazao da razume ko je i šta je Chan i ponudio je neke od najboljih borbenih set-pieceova njegove pozne karijere.

Ceninoj karijeri ovaj film znači mnogo manje, on je kako rekoh sad u strogo kontrolisanom usponu, ali ovo definitvno nije blam, nije prevara, nije geezer teaser. Ovo je holivudizovan kineski blokbaster (barem u koncepciji ako ne u bioskopskom rezultatu) u kom on igra svoj kanonski lik i to radi pošteno.

Waugh je pokazao da ume da vodi jedno akciono preduzeće ovog formata. Ispoštovao je Chana iako bi se reklo da mu je dominantna inspiracija bio Millerov FURY ROAD, ali ukupno uzev sa tim finim neveštinama i nedorađenostima, ovog je ipak holivudizovan ali ne i holivudski domet.

Niko se u ovom filmu nije obrukao. Chan je možda nešto malo i dobio.

* * 1/2 / * * * *