U sklopu industrijske špijunaže pogledao sam MIDNIGHT IN PARIS, film koji je snimio Woody Allen u fazi kad više nisam pratio njegove filmove jer se sve pretvorilo u manirističku hiperprodukciju.
I čini mi se da se nisam prevario jer je ovaj film, nagrađen "oskarom" za scenario, sa tradicionalnom Allenovom All-Star postavom u suštini na nivou školskog programa, i formalno i suštinski.
Priča o piscu koji šetajući pariskim ulicama posle ponoći prelazi u staro vreme u kom upoznaje svoje uzore, nažalost ne dobacuje dalje od jako puno naknadne pameti i služi kao katalizator za razrešenje jedne relativno prozaične ljubavne priče, koja je opet pa mnogo zanimljivija od tih deonica i da je ceo film o njoj bio bi bitno bolji.
Oni koji nisu digli ruke od Allena hvale kako se Owen Wilson snašao kao njegov alter-ego ovom prilikom, meni je iskreno i to izmaklo.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment