SMRT DJEVOJČICE SA ŽIGICAMA

SMRT DJEVOJČICE SA ŽIGICAMA Zorana Ferića je jedan od meni omiljenih romana i rado ga proglašavam za najbolji krimić napisan na prostoru bivše Jugoslavije. Nije pisan kao isključivi krimić već kao jedan maštoviti, dijabolični i crnohumorni roman visoke književnosti ali je koristio kao okosnicu priču o ubistvu.

Izbor da Ferićev roman ekranizuje Goran Kulenović je zanimljiv, po meni neobičan i u startu pogrešan, ne zbog njegove sposobnosti da snimi film već zbog toga što izbor ovog reditelja umnogome određuje format tog ostvarenja.

SMRT DJEVOJČICE SA ŽIGICAMA je mogao biti film za Kan, film koji bi snimali autori u rasponu od Lanthimosa ili Braće Coen do nekoga poput Jacquesa Audiarda. Ipak, u izvedbi Kulenovića to je postao film koji će se teško izboriti za neko mesto na srednjeevropskim festivalima.

Naprosto, Kulenović je sjajan televizijski autor. Neko ko je potpisao seriju CRNO-BIJELI SVIJET svakako da ima iza sebe da kaže da je postigao mnogo. Međutim, on je reditelj koji misli u televizijskom formatu, skučeno, efikasno ali nemaštovito, on snima na Rabu ali film deluje kao da je sve fejkovano u Dubravi a onda opaljen poneki kadar na moru. Ima tu prosto jednog suženog filmskog mišljenja koje je ovaj film veoma limitiralo u dometu.

E sad, ako vidimo šta je domet filma, i za kakav obim se opredelio Kulenović, onda je ovo koherentno i smisleno delo. Adaptaciju romana su izveli Kulenović i sam Ferić. Adaptacija je redukcionistička, ističe osnovni zaplet i stavlja u prvi plan glavnu priču, isključuje digresije i adaptacija je u tom pogledu jasna i korektna. Međutim, neke stvari ostale su na papiru, pre svih stara ljubav koja prati glavnog junaka i koju vidimo da je napisana jer je dobijamo odigranu u scenama li nažalost ne dobijamo pravu emociju od svega toga.

Ta Ferićeva melanholija je bitan element koji je Kulenoviću izmakao iako je postojao ne samo na Ferićevom već i na njegovom papiru.

I to je najveći nedostatak Kulenovićeve vizije, ako se odlučimo da film cenimo po njenim vlastitim propozicijama i prestanemo da žalimo za velikim svetskim filmom koji je mogao nastati.

Drugi krupan nedostatak je Ozren Grabarić u glavnoj ulozi Fera. On je odličan glumac, sjajan izbor na papiru, ali ima teškoće da se nametne kada je okružen sa prekaljenim kolegama koje imaju iskustva sa glavnim rolama kao što su Bojan Navojec, Slavko Subin ili Nikša Butijer. On nije sporan ali prosto u kadru, energetski biva zasenjen.

Sve ostalo je u ovom "kalibru" koji imamo uglavnom dobro, duhovito koliko treba, napeto koliko može, ne mnogo maštovito ali efikasno i ukupno uzev u redu.

Priča je zanimljiva. Ona je živa klana-nedoklana. To nije taj film, ali priča i kad je redukovana je mnogo dobra. Otud ovaj film dobacuje do nekog dometa daleko ispod STRICA ali tu negde oko OSMOG POVERENIKA, koji je takođe ekranizacija poznatog pisca Renata Baretića, u odnosu na koji je ipak kompaktniji i zanimljiviji.

Otud, nisam dobio film koji sam u ovom romanu video ali Kulenović je snimio šta je mogao. Pa ćemo u Kulenovićevim propozicijama i ocenjivati.

* * * / * * * *