NIMONA

Posle savršenstva postignutog u remek-delu SPIES IN DISGUISE, Nick Bruno & Troy Quane vraćaju se trijumfalnim odjekom odličnog animiranog filma NIMONA, napravljenog za Netflix koji ga je uzeo u turnaroundu posle Disneyeve akvizicije Foxa.

Ono što je kao domet postojalo u SPIES IN DISGUISE a kritika nije baš u potpunosti proslavila, ovde je prepoznato kao domet, verovatno zbog toga što je NIMONA zaista do lakata, a možda i do ramena umočena u LGBTQ+ afirmaciju.

Ja kao gledalac nemam problem sa tim, ali iskreno ne bih baš ovaj film pustio deci, zato što - paradoksalno - najmanji problem predstavlja ono što je osnovni queer adut i smisao filma - ali ima nekih sporednih elemenata seksualizacije koje vidim kao problematične.

Naime, osnovni queer element u tumačenju Stevensonovog ili Stevensonkinog stripa jeste sam lik Nimone, čudovišta koje uzima razna obličja među kojima su neka muška a neka ženska. I to je element bajke koji je inherentno queer i koji bi deci sasvim sigurno bio interesantan, pa sad ako neko dete u tome prepozna nešto za sebe, lepo. Međutim, onda imamo glavnog junaka koji je naprosto i najstrejtaškije moguće gej. I sad, to je već nešto gde ne možemo pobeći od osećaja da se dešava neka seksualizacija jer ovi likovi su narativno mogli biti i drugovi i imati istu dinamiku moći a ne nužno ljubavnici. I kod seksualizacije mislim da dosta ljudi povlači granicu gde im materijal postaje neprihvatljiv za decu.

Naravno, neko će reći da je svaka romansa u animiranom filmu onda nužno seksualizacija, jer svi u krajnjoj liniji mogu biti drugovi, ali svima nam je jasno da to nije baš tako jer su to neke arhetipske situacije koje mi drugačije percipiramo i obično su vezane za stvaranje porodice, kog ovde recimo između dva junaka nema. Paradoksalno, možda bi radikalizovanje njihovog odnosa, pretpostavka da i on vodi u formiranje porodice sve ovo učinilo manje seksualizovanim.

Isto tako, teško je zamisliti da se NIMONA snimi na drugačiji način, naročito ako imamo u vidu stripski izvornik, pa bi bilo interesantno istražiti da li se Netflixova verzija razlikuje od one koju je pripremao Fox.

Pritom, Bruno i Quane su užasno duhovito čačnuli queer elemente u SPIES IN DISGUISE gde superšpijun kog igra Will Smith postaje golub pa se ispostavi da je golubica a ovde su krenuli đonom i realno izgubili dobar deo publike koji će ovo skloniti od dece.

No, sad sve to na stranu. Nisam dete, i to mi je sve u redu, međutim, film je jako duhovit, inteligentan, malo manje propulzivan od SPIES IN DISGUISE jer Nimona ima ipak pretežno humanoidni oblik, ali i dalje veoma dinamičan, transhumanistički pustolovni crtać.

Ovog puta priča je smeštena u fantasy world sa futurističkim elementima (premda ima dosta relikata iz prošlosti, odnosno našeg sveta, tako da fantasy treba uzeti uslovno - više zbog medievalizma nego zbog konkretnog nepostojanja tog sveta u nama poznatim okvirima, ovo je fantasy koliko i roman HRIM, RATNIK Vladimira Lazovića, recimo) i Bruno & Quane imaju s čim da se poigraju.

Nimona je fenomenalan lik, i u stvari vitez Ballister Boldheart služi kao straight man, mada koliko god svi bili transhumani kvirovi, na kraju ipak čovek biva junak, i kroz njega se na kraju prelomi premisa. Da ne preskočim to.

Strip je postigao veliki uspeh ali ne toliko da junaci izgledaju kao u njemu. Međutim, Bruno & Quane veoma skrupulozno prate ono što je bilo nacrtano i osnovne karakteristike likova čuvaju, kao što i fakturi slike daju malo primesa mange i papirnate grafike.

NIMONA je odličan film. Nisam siguran koliko ciljne grupe će ga zaista pogledati i da li će zaista kvariti decu, ali svoj nepopularan stav sam izneo. Međutim, kao i strip, ima on potencijala da komunicira i sa starijima koji uostalom ponajbolje i mogu sagledati sve slojeve i kvantitet elemenata koje su autori uneli.

* * * 1/2 / * * * *