Jednačasovni B-filmovi bili su standard tokom četrdesetih i mnogi slavni reditelji krenuli su u tom nezahvalnom formatu, a moram priznati malo ko od njih se u njemu snašao zaista dobro.
Budd Boetticher snimio je 1944. film THE MISSING JUROR i u njemu možemo da vidimo besprekoran stil, čak na neki način različit od preciznosti koja će kasnije krasiti Buddove kanonske vesterne - iako treba dodati da je pored vesterna radio i uspele krimiće koji se prosto ne smatraju previše značajnim. Pa ipak, teško je imati neku antologiju gangsterskog filma bez pominjanja LEGS DIAMONDa.
U ovom slučaju, reč je o krimiću koji je pre svega suspenser, iako ima elemenata misterije, ali je ona više nejasna junacima nego gledaocima koji su tretirani po svim pravilima suspensea.
Struktura u kojoj se izlaže predistorija kroz nešto duže flešbekove u izvesnom smislu ne odgovara trajanju, međutim Boetticherov vizuelni rukopis čini stvari veoma propulzivnim. Sa lakoćom izlaže likove, ni ne zahteva previše prostora da postavi priču i ovde uprkos nekim stvarima koje su strukturalno mogle biti skladnije itekako šta ima da se nauči.
Konačno uprkos tome što traje 66 minuta, u najboljem smislu ima feel filma "normalnog trajanja" u pogledu sadržaja.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment