Yuval Adler je još jedan od Izraelaca limitiranog talenta i tehničkog znanja koji se obreo u američkom filmu, i u B-filmu sa A- ili B+ zvezdom i Nicom Cageom uspeva da naiđe na izazov kome ni neko mnogo veštiji ne bi dorastao.
Adler snima otužan rip-off COLLATERALa, po scenariju Lukea Paradisea u kome Cage otme Kinnamana i to je manje-više to. Sledi niz mahom monologa ili mlakih dijaloga, sa vrlo malo fizičke akcije bilo koje vrste, dok se odavno pročitani obrt i malo mlake konfrontacije ne nagomilaju na kraju.
Adlerov film je čudan utoliko što u njemu do te mere nema ničega, da ni Cageovo preterivanje ne uspeva da odjekne jer se dešava u praznini. Kinnaman deluje kao da je svoju ulogu razdužio još pre snimanja, i u filmu postoji kao jedan non-entity uprkos tome što je filmičan tip.
Potpuno je neverovatna tolerancija prema ovom naslovu kao nečemu što nije nužno dobar film ali jeste barem zabavan doprinos kanonu nekog Midnight Madness miljea naprosto zato što ovaj film nije ni zabavan, ni lud, jedva da je žanrovski a kao takav ni na jednom nivou inovativan ili transgresivan ili bilo šta.
Adleru ovo nije prvi film u Americi, i rekao bih da u njemu nije ostvario ništa, ali da je možda hype mašina oko ovog naslova, na bazi uključenih imena uspela da ostvari sve. SYMPATHY FOR THE DEVIL, da - tako se zove ovaj film, na kraju ima iza sebe kritike koje ga definišu kao nešto interesantno i kul za ljude koji bi da gledaju Cagea kako luduje.
Što se mene tiče, ovde nema ništa ni za koga, pa ni za njih.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment