THE VOW Michaela Sucsyja je inspirisan istinitom pričom ali ono što sam dobio gledajući ga, po scenariju prekaljenih romcom veterana koje veoma cenim Abby Kohn i Marca Silversteina je nažalost jedna prigodna praznična verzija te zgode namenjena Danu zaljubljenih.
To samo po sebi nije loše. Niti je film loš, ali svakako da su mu izmakle neke interesantne etičke implikacije koje nosi sama priča.
Tema amnezije je čest motiv u ljubavnom filmu i tu THE VOW ne čini izuzetak. Međutim, ne otvara neka dublja etička i identitetska pitanja koja nosi priča o ženi koja doživi automobilsku nesreću, od nje zadobije amneziju usled koje se ne seća svog braka i celokupan doživljaj sveta joj vraćen u vreme pre nego što je donela neke bitne životne odluke koje će dovesti i do upoznavanja muža i braka.
Ono gde film THE VOW drži rezon romantične komedije jeste upravo vezivanje za činjenicu da brak među glavnim junacima dolazi u krizu i raspada se jer se ne znaju i među njima nema više to jest nema uopšte onog romcom nivoa ljubavi koji je prethodno vladao. I to je osnov za zanimljiv eksapistički repertoarski film sa talentovanim zvezdama kao što su Rachel McAdams i Channing Tatum uz podršku Sama Neilla i Jessice Lange.
Kada se na doda jedna priča sa dosta snažnih melodramskih obrta i skrivenih tajni, sa snažnim motivacijama da pokrene ili obustavi stvari, sve se iscrpljuje u kvalitetnom repertoarskom filmu.
Sucsy je specijalista za estetizovane ljubavne priče i ovoj se izvanredno snašao. Film jako lepo izgleda, ima odličan ritam i zvezde nose sve što treba, čak i kada zaplet postane artificijelan.
No, tema kojom se bavi dobije na samo dva mesta dodir sa životom - kada na početku filma ispiše da je film baziran na istinitom događaju i kad na kraju ispiše šta je bio epilog.
Otud ovde je tema uspešno i sa dosta ukusa eksploatisana, ali nije ni približno obrađena.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment