HEAD

 Serija THE MONKEES predstavlja jedan od najznačajnijih pop kulturnih fenomena u istoriji rokenrola. U ovoj seriji osnovan je fiktivni bend, sastavljen od kastovanih muzičara-glumaca koji je potom zaživeo i realno, na sceni, izdajući ploče koje su im pisali drugi kompozitori i svirali studijski muzičari, dok su oni samo pevali. Vremenom, rokenrol scena je počela da odbija Monkeesa kao "lažni" bend jer ne rade svoje pesme, zanemarujući ulogu sešn muzičara pa i drugih kompozitora u radu velikih bendova te ere. Sam bend u jednom trenutku preuzima i kreativni segment u svoje ruke i odmiče se od bubblegum popa koji je dotle svirao, okreće se tada aktuelnim psihodeličnim uticajima i sl. i popularnost im potpuno implodira.

Seriju Monkees su kreirali Bob Rafelson i Bert Schneider i na osnovu ove serije su izgradili firmu koja će ispisati istoriju prvim Rafelsonovim rediteljskim radovima i drugim saradnjama. Kada se serija posle dve sezone završila. Schneider i Rafelson su odlučili da zaključe taj deo svog delovanja filmom HEAD koji je ispratio pokušaj Monkeesa da zauzmu svoje mesto u kontrakulturi.

Međutim, odmah je bitno reći da se to nije desilo i da je neuspeh samog filma u potpunosti ukopao bend, prateći albumi su im propali, i prestali su da postoje dve godine kasnije.

Ipak, vremenom, film je stekao kultni status kao i sama grupa. Dok su Monkees ubrzo rehabilitovani i ispostavili se kao bitan uticaj na punk bendove, a ploče su im semplovane u ranom hip-hopu, dočim je film shvaćen kao monument psihodeličnog counterculture filmmejkinga i kao bitan deo istorije rokenrol filma.

HEAD je uspešniji od psihodeličnih radova koje su snimali The Beatles kao što je MAGICAL MYSTERY TOUR. Ovo je vizuelno veoma izazovan film, bez jasnog zapleta, prati dramaturgiju skeča i sna, stoji kao labavi narativ i kolekcija muzičkih numera ali ima celovitost u atmosferi, ličnostima benda i kroz filmska sredstva kojima se vešto povezuju celine.

Rafelsonova egzekucija je izvanredna. Direktor fotografije Michel Hugo mu je umnogome pomogao da vizuelno uobliči ovaj izazov. Zanimljivo je da je Hugo snimao i film THE. PHYNX, takođe kultni rokenrol film o bendu koji dobija zadatak od tajne službe da svira u Albaniji kako bi spasao neke otete bezbednosno zanimljive ljude. THE PHYNX je nosio drugu vrstu ekscesa i zaslužuje drugu vrstu pažnje, a u narativnom pogledu je dosta konvencionalniji, međutim, osetio sam izvesnu vezanost njegove estetike sa HEADom.

Ono što Rafelson rediteljski pruža i dalje čini HEAD tehnički jednim od najbolje izvedenih backstage filmova- što HEAD svakako na neki način jeste. Studiji još od svojih početaka imaju sklonost dekonstrukciji svojih zvezda i produkcije. Warner je četrdesetih pravio sjajne backlot komedije. HEAD jeste dekonstrukcija Monkeesa, mnogo više nego što su Lesterovi filmovi bili dekonstrukcija Beatlesa, jednim velikim delom jer su Rafelson i bend želeli da dovedu do implozije Monkeesa u onoj formi u kojoj su postojali.

Stoga, HEAD je rokenrol film u najčistijem obliku jer pokušava da prenese pobunu i protiv establišmenta i protiv industrije i protiv samog benda kakav je u tom trenutku bio. Nažalost, u vreme izlaska sam bend više nije bio toliko važan da bi išta imalo da se sruši.

Ipak, HEAD je ostao kao značajno delo, vreme mu je dalo za pravo, i dan-danas je ovo nezaobilazan deo rokenrol filma kao što su Monkees i dalje referentna tačka za model benda koji formuliše industrija a što postoji i dan-danas, u K-Popu dovedeno do jednog globalnog priznatog estetskog koncepta.

Pre-Fab Four imaju svoje mesto u istoriji i danas, na sličan način kao i ovaj film.

* * * / * * * *