Kako je Paolo Virzi postao značajan reditelj jeste pitanje na koje nije lako dati odgovor i nećemo ga naći ni u njegovom ranom filmu MY NAME IS TANINO iz 2002. godine gde možemo reći da se radi o repertoarskoj komediji sa jakim satiričnim tonovima.
Istorija pamti ovaj film kao debi Rachel McAdams, gde se vidi u toplesu što inače nije baš njen modus operandi mada ne izbegava kad je jača umetnost po sredi, i ona igra dosta veliku ulogu američke devojke zbog koje naslovni junak i ode put Amerike.
Kad stigne u Ameriku, Virzi i Tanino su često nadomak nečeg dobrog i zanimljivog ali često baš zahvaljujući rediteljevoj aljkavosti stvar zataji i ne kompletira se. Čak i kad film nudi neke dobre opservacije ili kreacije, opet ostaje nedorečen jer je rediteljski prilično naivan u stilizaciji, iako nije bez dara u inscenaciji no i tu ostaje na pola puta.
Film ima dragocenih situacija koje se smenjuju sa glupostima i sve u svemu čini mi se da Virzi ovde još uvek bolje komunicira sa onima koji su raspoloženiji za raspojasanu italijansku bioskopsku komediju nego za tobože duhoviti art koji čačka danas.
Virzi se još uvek ovde kreće sferama komedije koja jeste smešna za razliku od današnje faze kad se okrenuo komediji koja nije. U tom smislu, tolerancija prema evropskoj komediji svakako umnogome može uticati i na vaš utisak o ovom filmu.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment