COCAINE AND BLUE EYES

Fred Zackel je pisac krimića kome je mentor bio Ross Macdonald i jednom prilikom je duhovito izjavio da su ga otkrili Ross Macdonald i O.J. Simpson. 

Zackel je upoznao Macdonalda na jednom skupu književnika i kada se poznatom autoru dopala jedna pesma koju je napisao tada prilično rezignirani mladi pisac koji je na dati skup došao sa idejom da digne ruke od književnosti. Međutim, Maconald ga je uzeo pod svoje, dao mu ideju da se oproba kao pisac detektivskog romana i ostalo je istorija.

O.J. Simpson se u priči pojavljuje kasnije kada je 1983. producirao televizijski film u kom je ekranizovan Zackelov roman sa idejom da posluži kao backdoor pilot za detektivsku seriju.

E.W. Swackhamer je televizijski veteran koji je potpisao epizode čitavog niza najznačajnijih serija sedamdesetih i osamdesetih i njegova egzekucija televizijskog filma COCAINE AND BLUE EYES je vrlo efikasna, estetizovana u skladu sa mogućnostima televizije i što je najvažnije - Simpson je sasvim funkcionalan u glavnoj ulozi koja bi mogla prerasti u noseću rolu buduće serije. Svakako ga nećemo pomešati sa Denzelom pa čak ni Jimom Brownom, ali ovde je Simpson jedna filmična faca koja igra i telom i licem, kad se pojavi u kadru nešto se dešava.

Priča je dosta rutinska i najveći problem ovog televizijskog filma jeste što se odvija relativno mehanički, ređajući očekivane obavezne figure hardboiled krimića bez puno unutrašnje dinamike. Simpson ipak nije dovoljno dobar glumac da i to nekako nadgradi i kroz glumu izgradi neophodan ritam. Otud, nekog ritma ni nema, tu je samo tempo, i to dosta visok, što opet ne znači da ostvarenje drži pažnju.

COCAINE AND BLUE EYES je korektan televizijski film ali je sasvim logično kako to da nije rezultirao serijom.