THE LITTLE SHOP OF HORRORS Rogera Cormana uvek rado repriziram, pre svega jer uvek ima o čemu da se razmišlja kad se gleda film koji je sniman samo dva dana. Legenda o ovom filmu kao Two Day Pictureu nikada neće prestati da živi i nikada neće prestati da inspiriše.
Međutim, čak da je sniman i duže, i da je sniman "sasvim normalno", scenario Charlesa Griffitha je prosto izvanredan pa ne čudi da je ova ideja kasnije živela i kao mjuzikl i kao skupi holivudski rimejk, i kroz gomilu preteča i kroz masu epigona. Naprosto, ovo je film koji zalazi u sfere arhetipa - ubistva kao krajnje civilizacijske tačke, uspeha i opstanka kao savremenih horizonata postojanja.
Međutim, pored Griffitovog scenarija koji je zaista osnov svega, ipak ima tu dosta i do Cormanove režije koja je nenametljiva. Ne bi ovo bilo snimano dva dana da ima puno pozicija kamere, pa ni da je mizanscenski složeno, ali je izvedeno sa pravom merom. Scene uvek imaju protagoniste i nekog "agitatora" koji ih ometa, provocira, smeta. Uz rizik da neke radnje usled malog broja pozicija kamere ostanu neadkevatno akcentovane i nezabeležene, i da sve ode u utisak snimljenog pozorišta to se ipak ne desi, što samo svedoči o Cormanu kao velikom majstoru, kada je bio u najboljoj formi.
Glumačka podela je naravno puna Cormanovih favorita a i kasnijih superstarova koji će ga prerasti. Međutim, jedan od aduta filma iako zapravo nešto što bi prvo moglo biti žrtvovano kao tehnička stvar jeste sama biljka koja je izvedena vešto i dan-danas je validna kao efekat i kao lutka koja je lik za sebe.
THE LITTLE SHOP OF HORRORS je redak primer nečega zbudženog na brzaka što nikada neće izaći iz mode.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment