Kad se neko upusti u snimanje filma sa namerom da snimi nešto kultno, to obično ne rezultira očekivanim dometom.
Nick Cassavetes u ekranizaciji Bostona Terana GOD IS A BULLET radi upravo to i ne mogu isključiti mogućnost da će mu akcija ipak uspeti. Naime, film nije ni izašao u širu distribuciju a već ima dva cuta, jedan od 120ak minuta i drugi od 156. Nick nikada nije bio štedljiv na minutaži ali je 36 minuta velika razlika.
Gledao sam ovaj kraći cut i nisam siguran da li ću gledati duži. Jednim delom jer mi nije jasno šta li se zbiva u tom dužem kad je i ovaj dvočasovni sa dosta praznog hoda, dosta komotnog tempa i redundantnosti. No, u redu, ima ko želi da vidi pun materijal pa ko preživi neka ispriča.
GOD IS A BULLET je baziran na istinitim događajima iako je teško zamisliti da se nešto ovako zaista desilo. Naime, Cassavetes je snimio film koji je otprilike kao Cosmatosova COBRA samo napravljena kao da je smrtno ozbiljna akciona drama.
Dakle, ovde seoski policajac uz pomoć kolebljive članice satanističke bande, tetovirane od glave do pete, pokušava da nađe svoju otetu ćerku i na tom putu sreće razne sataniste koji su manje ili više tetovirane nakaze sa raznim formama izopačenosti.
Film odlično izgleda, i da je ritmički malo jasniji, da je prosto dinamičniji u pogledu akcenata i intervala bio bi znatno uspešniji. Međutim, Cassavetes ovde izgleda namerno spušta loptu kako ovo ne bio jedan rutinski old school film o satanističkim bandama u flyover statesima kao što je u staro vreme snimao Jack Starrett već jedan krupan artefakt za sva vremena po uzoru na S. Craig Zahlera.
Da li je u tome uspeo potpuno je individualno. Meni je ovaj film bio zanimljiv za gledanje cela dva sata ali nije uspevao da me u potpunosti investira u priču jer je ona iz daljine jasna i iz daljine se može sagledati. Otud je moj utisak negde oko * *. Ipak, lako mogu da zamislim nekoga ko je skroz kupio Cassavetesov postupak i kome film doseže i do * * * po ukupnom dometu jer ima i niz nespornih aduta - recimo dobro izgleda, fotografija je dobra, lokacije i scenografija su izuzetne, atmosfera je sugestivna.
Međutim, unutar toga dosta je tu idi mi-dođi mi momenata, opštih mesta razvučenih kao da nam se prikazuju prvi put itd.
Ako imamo u vidu Cassavetesov opus, nije njemu nasilje sasvim strano na filmu. Spadam u manjinu kojoj je ALPHA DOG bio dobar, uz sve mane. Međutim, ipak mi se čini da je njegova reputacija malo limitirala status ovog naslova kao Exploitation Magnum Opusa što on objektivno jeste ali ga kritika ne gleda baš kroz tu optiku.
U tom smislu, preporučujem da svako pogleda film jer jurenje vidno izopačenih satanista po američkoj provinciji nikada ne izlazi iz mode. Za utiske ne garantujem ali slutim da će mnogima ovo biti mnogo bolje nego meni jer se meni COBRA sviđa baš onakav kakav jeste.
No comments:
Post a Comment