Wednesday, October 25, 2023

MANIFEST WEST

Joe Diestch i Louie Gibson u svom drugom filmu MANIFEST WEST snimaju nešto potpuno drugačije ali opet veoma zanimljivo. Dok je HAPPY HUNTING bio film koji je u žanrovskom pogledu na ničijoj zemlji između mentalitetskog trilera i horora, MANIFEST WEST je u suštini socijalna melodrama režirana kao triler. Na sličan način ovaj film je na ničijoj zemlji između radikalne levice i radikalne desnice jer govori o ljudima koji žele da pobegnu od sistema jer u njemu shvataju da ne mogu opstati kao porodica pošto majka ima izvesni psihički poremećaj a otac takođe ne nalazi lako svoj mir u "organizovanom društvu". 

Sa dve ćerke, među kojima ona starija naslućuje da se porodicom nešto nije u redu ali da je opet primarno da opstane kao porodica a mala je prosto naivno dete, odlaze u planinu, sa idejom da će sve rešiti ako odu van sistema i sklone se. Međutim, bekstvo je nemoguće, odlazak na Zapad je ostao mit iz perioda naseljavanja Amerike i bliži se tragičan kraj, kao i u mnogim slučajevima ljudi koji su poverovali u priču da u Americi svako može da gleda svoja posla, iako odavno ne može.

Film u svakom slučaju osuđuje rigidni sistem koji nudi rešenja iz kojih može proizaći samo radikalizacija sukoba, nema takta i razumevanja. S druge strane, ne beži od romantične slike naoružanih odmetnika koji brane svoj dom i žele da očuvaju porodicu, ali ih na kraju ipak osuđuje za doprinos svojoj nesreći, dok lik starije kćerke oličava svest o tome da ni porodica kad bi bila ostavljena na miru ne bi bila baš idealno mesto.

Ipak, na kraju filma, u monologu shvatimo da je porodica, kakva takva ipak temelj. To je svakako stav koji nikada ne izlazi iz mode.

Činjenica da sam morao da izložim ideološku dinamiku priče pre svega služi da bi bi se uopšte moglo diskutovati o ovom filmu, ali ništa od toga nije spoiler. Naime, kretanje ove priče prema tragičnom ishodu jasno je gledaocu. Pitanje je samo kako se do njega stiže.

No, svaki element iznet ovde izuzetno je ideološki potentan. Ovaj film zaista mogu da vidim kao uspeo indie rad koji pravi posao na Sundanceu i gleda se na televizijama - i u tom pogledu HBO Max zaslužuje pohvale da je uvrstio ovaj film, mada, oni kod nas često uzimaju i radove Cinestatea. Ali, isto tako nema mnogo relevantne mejnstrim kritike o njemu što mi stvara utisak kako je ipak ostao off, i percipiran kao jedna elegija koju bi rado pogledala neka naoružana porodica u nekoj flyover državi.

Naprosto, MANIFEST WEST kao i Taylor Sheridan razume ljude koji su glasali za Trumpa, koji se zaista osećaju izgubljeno u savremenoj Americi, iako i sami možda imaju neke probleme sa kojima se nose na pogrešan način.

Diestch i Gibson sve ovo realizuju mišićavo, efikasno a estetizovano, što nimalo nije lako. Film priča priču efikasno a opet veoma lirično u vizuelnom pogledu. Film na koji me je podsetio, iako sa njim ima vrlo malo veze jeste Lapeyreov i Wilsonov I DECLARE WAR, ali isto tako i Terry Malick kada bi bio maksimalno strukturalno i narativno disciplinovan.

Louie Gibson je pozvao brata Miloa za glavnu ulogu a tu je i njegova supruga Annet Mahendru koju znamo kao Ninu iz AMERICANSa. Nigde na filmu se ne pominje i ne pojavljuje Mel, ali veruje da u slučaju ovog filma itekako ima razloga da bude ponosan na ove momke. 

Lexy Kolker u ulozi starije kćerke je otkriće ovog filma u ravni Dafne Keen iz LOGANa i nadam se da će posle ovoga dobiti neke supstancijalne ponude u kreativnom i poslovnom pogledu.

Ipak, ponovo naročitu pohvalu zaslužuje Joe Diestch koji je i reditelj i direktor fotografije, za sve ono što je postigao u pogledu izgleda filma.

Verujem da bi i ljudi na nacionalnim frekvencijama voleli da vide ovaj film i da ima više da pruži od života na HBO Max.

* * * 1/2 / * * * *

No comments:

Post a Comment