CONTRACT ON CHERRY STREET

William A. Graham je pretežno televizijski reditelj kog sam zapazio gledajući televizijski film 21 HOURS IN MUNICH u kom je posebno veliki domet ostvario nemački direktor fotografije Jost Vacano koji je obeležio karijere mnogih velikana evropskog filma i u njihovim domovinama, i kasnije kada su dospeli u Holivud. Među njima bih svakako istakao Volkera Schloendorffa, Wolfganga Petersena i naravno Paula Verhoevena.

William A. Graham režirao je i dvoipočasovni televizijski film CONTRACT ON CHERRY STREET u kom se Frank Sinatra vratio glumi posle sedmogodišnje pauze tokom koje se prevashodno bavio muzikom. Krajem šezdesetih, pred kraj ugovora sa Warnerom, Sinatra je snimio jedan od svojih ponajboljih filmova THE NAKED RUNNER koji je bio i umereni hit ali ga je kritika skroz odbacila, dočim neki drugi filmovi nisu dobro prošli i na blagajnama. To je generalno zagorčalo njegovu ljubav s Holivudom pa je i ovaj kambek krajem sedamdesetih bio kratkog veka.

Sinatra je ozbiljno zadužio krimić svojim raznim rolama, od kojih ja najviše cenim ono što je radio u tri saradnje sa Gordonom Douglasom. Ovu ekranizaciju romana Philipa Rosenberga, Chairman of the Board je odabrao da radi jer je to omiljena knjiga njegove majke, i Graham ovde opet uz pomoć jednog značajnog direktora fotografije Jacka Priestleya uspeva da postigne izgled filma. Neka literatura navodi da je razmatrano puštanje ovog filma u bioskope van Amerike, ali koliko shvatam do toga nije došlo.

Sada već šezdesetogodišnji Chairman predvodi ansambl u kom se nalaze i takve face kao što su Martin Balsam (koji je toliko igrao policajce da je čak i razvijen kritičarski pojam "fenomena Martina Balsama" u analizi horora) i Henry Silva (sa kojim je decenijama ranije overio zajedno Frankenheimerovo remek-delo THE MANCHURIAN CANDIDATE).

Dvoipočasovno trajanje ove ekranizacije Rosenbergovog romana je dosta komotno, i sve je moglo trajati kraće iako sam film nije težak za gledanje, niti je spor. Sama priča diktira praktično dve ravnopravne linije radnje jer se zaplet tiče grupe policajaca koji se bore protiv kriminalaca i odlučuju da reše probleme tako što će krenuti da ih ubijaju a potom da krive rivalske grupe i tako izazovu rat i s druge strane samih mafijaša koji nasedaju na plan.

Lako je zamisliti isti ovaj scenario Edwarda Anhalta samo fokusiran na grupu policajaca sa mnogo manje uvida u mafijaške aktivnosti.

Ono što je najvažnije jeste da ovaj film - iako slabiji od moje omiljene ekranizacije Rosenbergovih knjiga BADGE OF THE ASSASSIN sa Jamesom Woodsom i Yaphet Kottom - funkcioniše pre svega na nivou likova policajaca koji su zanimljivi i duboko uronjeni u sivu zonu, gde čak i Chairman igra lika više vođenog mačističkim narcizmom nego nekom romantičnom vizijom pravde.

U tom smislu, iako je Sinatra nekoliko godina pre toga vratio DIRTY HARRY jer mu je revolver bio preveliki i nije osećao da je u formi, ovde deluje prilično ubedljivo kao policajac pred penzijom koji je kadar stići i uteći, za toliko koliko mu treba. Film u tom smislu nije apsurdan, već naprotiv, u finalu nosi dozu melanholiju pošto postaje jasno da se ovaj junak kad je iskoračio izvan zakona polako nalazi jednom nogom i izvan svog ovozemaljskog života.

CONTRACT ON CHERRY STREET svakako nije nešto zanimljivo za najširu gledalačku publiku, kao uostalom i malo koji televizijski film iz 1977. Ali za hardkor fanove epohe ili nekog od glumaca, svakako zaslužuje da se zabeleži.