LEONERA

Pablo Trapero u svom filmu LEONERA iz 2008. godine pravi jedno ozbiljno objašnjenje kako se pravi estetizovani naturalizam - odnosno film koji ima svoju dinamiku, ima svoje načine stilizovanja stvarnosti a da opet zadržava jednu hiperrealističku dimenziju.

Sama priča je jako zanimljiva. Mlada narkomanka završava u zatvoru zbog zamršenog ubistva o kom nikada ne saznamo baš sve potanko, niti deluje da i ona zna kako se sve zbilo, i tamo se ispostavlja da je trudna. Pošto po zakonu ima pravo da bude s detetom do četvrte godine a onda ono ide ili njenoj familiji ili u sirotište, u početku ga gaji u zatvorskim uslovima, međutim razdvajanje ne može da podnese i upada u krizu...

Film je zanimljiv na mnogo nivoa, počev od tog motiva odgajanja deteta u zatvoru. Imali smo doduše i život cele porodice u meksičkom zatvoru u GET THE GRINGO Mela Gibsona ali se film ipak nije bavio time. Imamo međutim i zanimljivu psihološku studiju osobe koja iz jednog neodgovornog života ulazi u fazu brige o sebi i o drugima i načinima na koje se to reflektuje.

Fotografija Guillerma Nieta daje svemu zaista poseban kvalitet. Koliko je Martina Gusman u naslovnoj ulozi zaista zvezda pred kamerom, toliko je on bitan Traperov saradnik iza nje.

LEONERA je impresivan film koji izmiče žanrovskoj klasifikaciji, i ostavlja utisak na svakog gledaoca.

* * * 1/2 / * * * *