John le Carre je svoj poslednji intervju pred smrt dao Errolu Morrisu za potrebe filma THE PIGEON TUNNEL. Da li je ovo televizijski program ili film sad već i ne znam ali kako je imao premijere na filmskim festivalima, tretiraću ga kao film.
John le Carre je sjajan sagovornik. I prava je šteta što Morris to nije bio u stanju da iskoristi. Čak bih rekao da je način vođenja razgovora bio ne samo loš nego na momente infantilno uvredljiv. Opaske koje Morris izbacuje van ekrana kad ga kao neka izjava ili otkriće oduševe nije prilagođeno ni sedoj kosi sagovornika a ni gledaocima, ko god da su.
John le Carre ovde najviše priča o svojim uspomenama iz istoimene knjige, a Morris to seče rekonstukcijama koje su montažno vešto integrisane ali su u realizaciji malo iznad nečega što bi recimo snimio RTS u školskom programu.
Nije sporno da je John le Carre čovek imao zanimljivo detinjstvo, i fokus na odnos sa ocem i na porodicu u prvom delu filma itekako ima smisla. Međutim, kada kasnije Morrisa iz nekog razloga krene da opseda motiv izdaje i da se oko toga vrte u krug i on i le Carre, sve u nekom pokušaju da se dođe do nekog dubokog mehanizma pišćeve "tajne", dok pritom isti taj pisac govori kako misli da se politika i istorija odvijaju igrom slučaja, gledanje svega ovoga postaje mučno u intelektualnom pogledu.
S druge strane, le Carre je veliki gospodin i jako harizmatičan čovek i sat i po sa njim nije protraćeno vreme. Međutim, Morris jeste protraćio svoje vreme s njim.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment