MUZZLE

Da je Pauline Kael živa, i da pogleda film MUZZLE Johna Stalberga, verovatno bi ponovo umrla.

Doduše, da je živa, ne bi ga verovatno gledala jer bi se fokusirala na velike studio naslove i prestiž produkcije koje pretenduju na nagrade, a MUZZLE je film koji istog dana izlazi reda radi u bioskope i odmah na kućne formate.

Uprkos tome što nema mnogo argumenata da ga ne smatramo DTV naslovom, MUZZLE ima puno atributa koji bi ga učinili bioskopskim filmom sedamdesetih, pa i osamdesetih.

Filmovi o odnosu službenih lica i pasa su dosta prisutni u holivudu, ne samo u hitovima kakvi su bili TURNER & HOOCH ili K-9 već i u novijim naslovima kao što su DOG i MEGAN LEAVEY. I od zabavnih sidekickova likovima policajaca postali su im terapeutski partneri i podnosioci trauma vojnika iz raznih savremenih ratova u kojima psi imaju veliku ulogu u detekciji podmetnutih eksplozivnih sredstava.

U tom smislu, manje verziranom gledaocu MUZZLE može delovati kao veoma originalan film ali zapravo pravi mešavinu detektivske priče o policajcu i njegovom partneru koji je sticajem okolnosti pas i priče o posttraumatskom poremećaju koji se u ovom slučaju odnosi i na policajca i na psa.

Ovaj film je zanimljiv po tome što u svom centru ima dva karaktera, policajca kog igra Aaron Eckhart i psa i njihovi likovi imaju character arc i borbu sa traumom da bi se vratili u svet "normalnih" odnosno da povrate sposobnost da rade i vole.

Eckhartov lik je bivši marinac, već traumatizovan ratom, jedan od onih hardkor nezadovoljnih ljudi koji ide okolo i uprkos tome što profesionalno radi posao remeti socijalnu ekologiju svojim cinizmom i ogorčenošću. Kada mu pogine pas na zadatku, otkrivamo da ga je on percipirao kao osobu, kao biće sebi ravno, o psu govori kao o čoveku, i biva poslat na terapiju. Progonjen sećanjima na situaciju kada mu je pas ubijen, on kreće putem osvete ne bi li pronašao bandu koja je odgovorna za smrt psa. Da bi to postigao vraća se na posao i bira sebi novog psa, traumatizovanu kučku koja je preživela nešto strašno i koja takođe ima svoje demone kao i on.

Film u suštini ima dva karaktera a svi oko njih su manje-više vešto izvedeni tipski likovi koji se uklapaju u jednu pesimističku sliku sveta.

Istovremeno, uprkos tome što ovaj film nije išao za Daily Wire već u klasičnu distribuciju, u njemu ima dosta pečata producenta koji ga potpisuje a to je Dallas Sonnier.

Ovo je film smešten u sličan urbani pakao kao BRAWL IN CELL BLOCK 99 ili DRAGGED ACROSS CONCRETE, sa kineskim sintetičkim drogama koje unose meksički karteli, policijom koja je obezglavljena političkim pritiscima i živi samo jedan mali korak iznad gradske sirotinje koja baulja drogirana i bez krova nad glavom.

Stalberg nije imao ni uslove ni ambicije kao Zahler čiji su filmovi po obimu veći i nastaju bez obaziranja na konvencije o trajanju i zahtevima publike, a i skuplji. Međutim, u Stalbergovom filmu od sat i po i sa skromnim budžetom, zapravo ništa ne fali već to baš doprinosi sirovosti.

Lokacije su izvanredno izabrane. Aaron Eckhart je raspoložen da ne izgleda kao filmska zvezda ali donosi sve atribute filmske zvezde kada treba i fino se uklapa sa jednom skoro po naturalističkom podelom u ostalim ulogama gde se ističu Stephen Lang i Nick Searcy, takođe ikona američkog desnog filma.

Enigmatični lik glavnog negativca ili negativke je možda jedina instanca gde se zbog te rodne ambivalencije, i to u samo jednoj sceni, možda malo nagazilo u pravcu neuverljivosti a zarad agende, ali i to se može podneti jer je delom prenaglašeno a delom ipak kriptično i dosta uklopljeno u ideološki svetonazor filma.

Bez premijere u Veneciji i festivalske infrastrukture, MUZZLE je krenuo sa reputacijom manjom od Zahlerovih uspeha, tako da će tek izlaskom na teren izboriti svoje mesto.

* * * / * * * *