THE FIRST DEADLY SIN

Poslednja glavna uloga Franka Sinatre na filmu, sva je prilika uopšte nije trebalo da bude poslednja.

U filmu THE FIRST DEADLY SIN, ekranizaciji romana iz serijala DEADLY SINS Lawrence Sandersa, Chairman of the Board je zaigrao lik Eda Delaneya, njujorškog detektiva za krvne delikte pred penzijom koji će se kasnije pojavljivati i u ostalim romanima u ovoj liniji pomenutog pisca.

Film je režirao Brian G. Hutton, i on nikada u karijeri nije dostigao tu čistotu izraza iz WHERE EAGLES DARE, ali pošteno govoreći, reč je o ozbiljno šljakeru koji je znao da svaki dinar mora da se zaradi, i ko sedne da gleda nešto njegovo ima šta da vidi.

THE FIRST DEADLY SIN je film o serijskom ubici kog Sinatra, slično svojoj pretposlednjoj ulozi u ovde predstavljenom televizijskom filmu CONTRACT ON CHERRY STREET, želi da ulovi mimo policijskog protokola jer prosto nema snage za gluposti. Na neki način možemo reći da u poslednje dve uloge, Sinatra okajava grehe što ipak nije prihvatio DIRTY HARRY i što mu je Magnum 44 bio preveliki. Ipak, istorija pamti Sinatru kao glumca koji je zamalo zaigrao Harry Callahana i igrao Johna McClanea van DIE HARD što su sve ozbiljne stative.

Doduše, zanimljiv je kuriozitet da se dva glumca koje igraju detektiva Rodericka Thorpa na kraju sretnu baš u ovom filmu jer se Sinatra mimoiđe sa Willisom u jednom kadru. Uostalom, iako ovo nije ekranizacija istog pisca, ovaj film jeste na neki način u istom redu sa DETECTIVEom Gordona Douglasa, sa kojim deli neke zanimljive sličnosti.

Ono što je u adaptaciji Manna Rubina evidentno jeste da je ovaj film planiran kao iniciranje serijala. Ceo zaplet sa Faye Dunaway kao suprugom glavnog detektiva koja boluje od nečeg vrlo komplikovanog ne doprinosi fundamentalno zapletu filma, ali svakako može biti veoma bitno u nekim sledećim fazama razvoja serijala. Uostalom, Faye nikada ne bi ni prihvatila ovako malu ulogu u to vreme da nije bilo nekog šireg okvira u kom bi to imalo smisla.

Paralela koja je interesantna sa Douglasovim DETECTIVEom jeste to što i tamo imamo neke produžene deonice u kojima se razjašnjava odnos glavnog junaka i supruge koju igra Lee Remick, i to definitivno čini film neobično strukturiranim, ali je njegov istorijski značaj izuzetno veliki, konkretno zbog prikaza marginalizovanosti homoseksualne scene u tadašnjem Njujorku.

U FIRST DEADLY SIN nema istorijskog značaja kao kod Douglasa, premda Lawrence Sanders spada među pisce koji su bili značajni za razvoj "psihološkog trilera", podžanra koji se kretao ničijom zemljom prema hororu.

U ovo vreme su već postojale serijske ubice na filmu, ali zločinac ovde ima jednu dužu situaciju u kojoj se upoznajemo sa njegovom traumom i simptomom i sve do te scene o njemu ne znamo mnogo što evocira razne ubice iz slashera.

Reč je o zanimljivom filmu, veoma komotnog tempa, bez čijeg gledanje je mozaik poznavanja američkog krimića potpun. Međutim, ko voli ovaj milje i epohu, svakako može da nađe nešto za sebe. Tako će ga i doživeti, između * * 1/2. i * * *.