LGBT_SLO_1984

LGBIT_SLO_1984 Borisa Petkoviča je dokumentarni film o slovenačkoj aktivističkoj sceni koja će izduće godine slaviti četrdesetu godišnjicu od održavanja prvog Magnus festivala u Ljubljani, u organizaciji tamošnjeg SKCa i nazvanog po Magnusu Hirchfeldu, prvom aktivisti modernog doba za LGBT prava i seksologa koji je poznat po mnogim stvarima među kojima su prva neuspela operacija promene pola i snimak kad nacisti pale knjige jer je to bila njegova biblioteka.

U Sloveniji, i još nekim delovima SFRJ legalizovani su homoseksualni odnosi 1977. a 1984. kreću aktivnosti kao što je Magnus, osnivanje prvih gej večeri, klubova, predstava, drag nastupa i sl. Sve se to dešava u komunizmu, u državi koja u svom većem delu i najvećoj federalnoj jedinici nije legalizovala homoseksualnost, ali isto tako u onim koje jesu ima političke elite koje su spremne na sve ne bi li ostale na vlasti.

U Sloveniji su politički procesi i blizina zapadnoevropskih zemalja uticala na sve to, ali film začuđujuće malo tretira širu geopolitičku sliku i načine na koji su elite mogle da zloupotrebe ove tokove i da izvrše pinkwashing slovenačke nezavisnosti. Činjenica da su razni kulturni pokreti, pa i sam dizajn u Sloveniji stavljeni u službu nezavisnosti, već je obrađena na dokumentarnom filmu. Ovde se to nije desilo.

Međutim, ovaj film jeste vredan dokument o decenijama prvog organizovanog LGBT aktivizma i delovanja u kulturi u SFRJ. Ima jako zanimljivih snimaka a aktivisti koji govore su već dovoljno išlifovani da slože svoju priču i lepo je predstave. Isto važi i za njihove umetničke radove, a ima i začuđujuće puno snimaka, ako imamo u vidu karakter tih dešavanja. Recimo, ima VHS snimaka sa gej žurki gde se vide posetioci, neki od njih i u vrlo otvorenom homoseksualnom ponašanju, što je pomalo neočekivano ako imamo u vidu potrebu za diskrecijom.

Kasnije, kad priča dođe u 21. vek stvari se manje-više kreću rutinski i Slovenija je zemlja koja je imala veliku uključenost otvoreno LGBT osoba u političke i druge društvene tokove.

Zanimljivo je da su političke okolnosti zapravo više pogodovale LGBT aktivizmu u samrtnom hropcu pot-titoizma nego u nekim fazama prozapadne demokratije, ali isto tako nigde zapravo nije bilo fundamentalnih prepreka što je na kraju dovelo do toga da je Slovenija usvojila sve evropske propise, ali da oni nisu proistekli iz borbe i situacije na terenu pa je mnogo šta od toga u stvari mrtvo slovo na papiru.

I tu tom pogledu film jeste dosta otvoren jer neki aktivisti priznaju kako je u periodu nastanka višestranačja, režim dopuštao sve a nove stranke prihvatale razlićitost nekritički, dakle okolnosti su im baš išle na ruku.

Muzika u filmu je zanimljiva, čuju se Max & Intro, Borghesia, Videosex i još štošta. Ima inserata iz filmova Hladnika i Duletića, mnogo isečaka iz poezije, novinskih članaka i iz performansa. Iskorišćena arhiva je veoma bogata a sagovornici kompetentni, i što je zanimljivo zadovoljni i ostvareni ljudi.

* * * / * * * *