GONDOLA

Samo par dana posle izdaje koju je priredio Vojvoda Stamat, pogledao sam novi film Veita Helmera GONDOLA.

Ovde Veit Helmer ponovo režira kao jedan od najdoslednijih sledbenika Emira Kusturice, ali rezultati su bitno manji nego u prethodnim naslovima kao što su BAIKONUR i BRA.

GONDOLA je naročito uporediva sa filmom BRA jer je i ovo sveden film bez reči, ali nažalost ni u 75 minuta "krtine" ne uspeva da izgura viziju na podjednako uspešan način kao prethodni naslov, jednim delom zato što ima scena u kojima je govor ipak bio neophodan i Helmer ih nije baš sjajno rešio.

Uvek je zanimljivo videti film bez dijaloga i to je vrsta ekscesa koji ja ponajviše volim. Helmer je u filmu BRA uspeo da napravi to u jednom doslednom kusturicijanskom maniru. Ovde je taj manir prisutan, a konačno ta ideja opseda i samog Kusturicu u poslednje vreme - setimo se završnice MLEČNOG PUTA, međutim, priča nije dovoljno dobro realizovana, nije adekvatno osmišljena, potreba za dijalogom nije skroz prevaziđena.

Pa ipak, GONDOLA koliko god da nije uspela i da se ponavlja, opet stoji kao zanimljiv artefakt.

* 1/2 / * * * *