THE LATE SHIFT Betty Thomas koja će ubrzo potom snimiti i izuzetan film PRIVATE PARTS o Howardu Sternu (sa Howardom Sternom) govori o jednoj od prvih manifestacija tzv. Late Night Warsa a to je bio slučaj kada su se Jay Leno i David Letterman kao late night hostovi na NBCu našli u poziciji kandidata da naslede Johnny Carsona.
Carson nije bio prvi domaćin Tonight Showa ali je trajao trideset godina i smatra se seminalnim poslenikom ove forme pod čijim su uticajem formirani svi bitni late night domaćini, među kojima su i Leno i Letterman. Otud je mesto domaćina ove emisije najznačajnije u svetu komedije pa i američke televizije uopšte.
Betty Thomas prikazuje čitavu seriju bizarnih događaja koji su okruživali ovu sukcesiju, od Lenove pohlepne i beskrupulozne agentice i njenih marifetluka, preko Lettermanovog iskrenog i emotivnog doživljaja mesta Carsonovog naslednika koje je na kraju dovelo do njegovog nepristajanja na izdašne ponude NBCa da ostane na njihovim talasima i potencijalno nasledi ili preuzme Tonight Show od Lenoa.
Ljubitelji televizije znaju da se priča sa Tonight Showom nije završila ovom prilikom i da će Leno biti potom u centru još jednog skandala oko Tonight Showa sa Conanom O'Brienom, ali o tome tek treba da se snimi nešto.
Prostetika Lenove brade je na granici prihvatljivog ali priča je dovoljno ubedljiva i intrigantna da se preko tog detalja zaista lako može preći. Likeness Lettermana je mnogo bolji a u sporednim ulogama je skupljena zaista jajna ekipa od Kathy Bates preko Boba Balabana do Treata Williamsa u ulozi Mike Ovitza.
Ukupno uzev u ovoj priči, ključ je neodlučnost vođa NBCa i Lettermanova emotivna reakcija. Leno je prikazan kao OK tip koji radi svoj posao i ne uživljava se previše, i ima više neki blue collar pristup stvarima jer je krenuo sa komičarskog dna, kao stand up u striptiz klubovima. U svakom slučaju, Letterman je kao karakter bogatiji lik i u eventualnom poređenju između njih dvojice Leno deluje kao "običniji", manje ekscentričan lik koji ne pati od perfekcionizma, radi šta mu se kaže ali ima jasan moralni koncept. Otud bi neko mogao smatrati da je Letterman prikazan kao osebujnija ličnost od Lenoa u ovom filmu ali to više deluje kao splet životnih okolnosti prenetih na ekran nego favorizacija jednog od njih.
Na kraju je kao što znamo Leno dominirao od 1995. do 2014. u rejtinzima, uprkos početnih 90 nedelja kada je Letterman bio jači. I tu se stvorila cela fama o Late Night Warsima. U svakom slučaju, sve dok Letterman nije otišao na CBS, late night je smatran biznisom samo u slučaju NBCa, kasnije će se ispostaviti da je uspeo da se proširi kao ozbiljna priča na više mreža.
Carson nije bio prvi domaćin Tonight Showa ali je trajao trideset godina i smatra se seminalnim poslenikom ove forme pod čijim su uticajem formirani svi bitni late night domaćini, među kojima su i Leno i Letterman. Otud je mesto domaćina ove emisije najznačajnije u svetu komedije pa i američke televizije uopšte.
Betty Thomas prikazuje čitavu seriju bizarnih događaja koji su okruživali ovu sukcesiju, od Lenove pohlepne i beskrupulozne agentice i njenih marifetluka, preko Lettermanovog iskrenog i emotivnog doživljaja mesta Carsonovog naslednika koje je na kraju dovelo do njegovog nepristajanja na izdašne ponude NBCa da ostane na njihovim talasima i potencijalno nasledi ili preuzme Tonight Show od Lenoa.
Ljubitelji televizije znaju da se priča sa Tonight Showom nije završila ovom prilikom i da će Leno biti potom u centru još jednog skandala oko Tonight Showa sa Conanom O'Brienom, ali o tome tek treba da se snimi nešto.
Prostetika Lenove brade je na granici prihvatljivog ali priča je dovoljno ubedljiva i intrigantna da se preko tog detalja zaista lako može preći. Likeness Lettermana je mnogo bolji a u sporednim ulogama je skupljena zaista jajna ekipa od Kathy Bates preko Boba Balabana do Treata Williamsa u ulozi Mike Ovitza.
Ukupno uzev u ovoj priči, ključ je neodlučnost vođa NBCa i Lettermanova emotivna reakcija. Leno je prikazan kao OK tip koji radi svoj posao i ne uživljava se previše, i ima više neki blue collar pristup stvarima jer je krenuo sa komičarskog dna, kao stand up u striptiz klubovima. U svakom slučaju, Letterman je kao karakter bogatiji lik i u eventualnom poređenju između njih dvojice Leno deluje kao "običniji", manje ekscentričan lik koji ne pati od perfekcionizma, radi šta mu se kaže ali ima jasan moralni koncept. Otud bi neko mogao smatrati da je Letterman prikazan kao osebujnija ličnost od Lenoa u ovom filmu ali to više deluje kao splet životnih okolnosti prenetih na ekran nego favorizacija jednog od njih.
Na kraju je kao što znamo Leno dominirao od 1995. do 2014. u rejtinzima, uprkos početnih 90 nedelja kada je Letterman bio jači. I tu se stvorila cela fama o Late Night Warsima. U svakom slučaju, sve dok Letterman nije otišao na CBS, late night je smatran biznisom samo u slučaju NBCa, kasnije će se ispostaviti da je uspeo da se proširi kao ozbiljna priča na više mreža.
No comments:
Post a Comment