MONOS

MONOS Alejandra Landesa je bio veliki festivalski favorit protekle sezone a naišao je i na razumevanje američke kritike. Reč je o art house filmu koji međutim u sebi ima mišićavost realizacije mejnstrim filma, kao i njegovu visceralnost.

Priča je jednostavna. Na jednom mestu u planinskom kraju i surovom krajoliku, nalazi se grupa klinaca koji su mobilisani za račun nekakve gerilske organizacije. Oni žele da budu vojnici, ratnici u nekom sukobu koji se nikada ne razaznaje a pored otupljujuće obuje imaju i zadatak da čuvaju jednog taoca i jednu kravu koju su "pozajmili" od meštana.

Baš zbog toga što konflikt o kom je reč nikada nije imenovan, MONOS ne može da se poredi sa JOHNNY MAD DOGom koji je tretirao konkretan sukob ali sve ovo podseća na mnoge recentne sukobe sa decom ratnicima. Ono međutim što se nadalje u okviru ove premise dešava je garden variety art house situacija, istopolne ljubavi, lojalnosti koje dolaze na proveru, borba civilizovanog čoveka i divljine, potreba ogrubelih za nežnošću itd.

Stoga na kraju MONOS je bolje realizovan nego što je sadržajan ali treba ga pogledati, ako naiđe prilika.

* * 1/2 / * * * *