Pre nego što su mladi skejtborderi sa beaniejima postali usamljeni samuraji-pesnici gradskih četvrti u filmovima širom sveta, tu ulogu su imali prvo surferi a potom ulični basketaši. KORSO Akselija Tuomivaare iz 2014. godine je pomalo zakasneli doprinos upravo tom basketaškom opusu. Ko sam ja, kao fan filma 1 NA 1, da nekome kažem da je 2014. prekasno napraviti takav film i u heightened realism helsinških slumova ubaciti dozu hip-hopa i montaže visokog tempa dok glavni junak odrađuje crossovere. Uostalom, kouč Miki Pavićević je učinio Finsku punopravnom košarkaškom silom na severu, kadrom da iznedri i NBA i evroligašku zvezdu, dakle, sve je tu.
KORSO u tom smislu ima veći značaj ljubiteljima i poznavaocima nego što je izašao u pravo vreme za ovu vrstu filma. Tuomivaara poprilično znalački spaja tu visoku estetizaciju sirotinjskog šika koji smo gledali u seriji SHAMELESS ili filmovima kao što je FISH TANK i spaja ih sa mitologijom geto filma i košarke. Tako glavni junak nosi iste Air Force One kao Miles Morales u SPIDER-VERSEu, uprkos svom generalno grungy izgledu i socijalnom stanju, zvučnu sliku obogaćuje pulsirajući hip-hop i taj sinkretizam uspeva da se sklopi u jednu koherentnu celinu.
Kome se tačno obraća ovaj film, teško je reći, ali mislim da će ga neki gledaoci kakav sam ja bio sredinom devedesetih sa zadovoljstvom progutati. Tuomivaara ipak nikada ne odlazi toliko daleko kao Gus Van Sant ili Larry Clark ali ne ostaje ni tamo dokle je dobacivao ABOVE THE RIM. Sve u svemu, pre svega za omladinu i ljubitelje & poznavaoce.
* * * / * * * *
KORSO u tom smislu ima veći značaj ljubiteljima i poznavaocima nego što je izašao u pravo vreme za ovu vrstu filma. Tuomivaara poprilično znalački spaja tu visoku estetizaciju sirotinjskog šika koji smo gledali u seriji SHAMELESS ili filmovima kao što je FISH TANK i spaja ih sa mitologijom geto filma i košarke. Tako glavni junak nosi iste Air Force One kao Miles Morales u SPIDER-VERSEu, uprkos svom generalno grungy izgledu i socijalnom stanju, zvučnu sliku obogaćuje pulsirajući hip-hop i taj sinkretizam uspeva da se sklopi u jednu koherentnu celinu.
Kome se tačno obraća ovaj film, teško je reći, ali mislim da će ga neki gledaoci kakav sam ja bio sredinom devedesetih sa zadovoljstvom progutati. Tuomivaara ipak nikada ne odlazi toliko daleko kao Gus Van Sant ili Larry Clark ali ne ostaje ni tamo dokle je dobacivao ABOVE THE RIM. Sve u svemu, pre svega za omladinu i ljubitelje & poznavaoce.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment