ZEROVILLE

ZEROVILLE Jamesa Franca je sticajem okolnosti izašao tačno na pedesetu godišnjicu događaja sa početka filma i to iste sezone kada i ONCE UPON A TIME IN HOLLYWOOD koji je obrađivao događaje iz istog perioda. Nemam nameru da poredim ova dva filma, Tarantinov je jedno dvadeset puta skuplji, bitno ambiciozniji, mnogo pedantniji, ali ZEROVILLE se bavi sličnom temom i ima dosta sličan podtekst.

Reč je o ekranizaciji romana Stevena Ericksona o kome ne znam mnogo i ne znam u kojoj meri ga je Franco ispratio kao reditelj.

Naime, oba filma su meditacije o besmrtnosti koju samo film može da pruži i ljudima koji su posvetivši se filmu postali ovisnici od kinematografije kao načina života. U slučaju filma ZEROVILLE to je Vikar, tip koji je po prvi put kao strogo odgajani katolički đak tek kao odrastao pogledao film. Bio je to A PLACE IN THE SUN Georgea Stevensea koji mu je promenio život. On dolazi u Holivud u trenutku kada Novi Holivud smenjuje stari i upoznaje likove koji jako podsećaju na Miliusa, Spielberga, Lucasa i Coppolu i pod nadzorom montažerke iz dana studio sistema postaje montažer.

Ubrzo Vikar, kao svojevrsni Mr Chance i Kosinskijevog romana donosi neki barbarogenijalni kvalitet filmovima ali i upoznaje lepoticu koja se zove Soledad i glumi u filmu Jessa Franca VAMPYROS LESBOS kao pokojna Soledad Miranda i u nju se smrtno zaljubljuje. Kada ona njihovu ionako čudnu i neformalnu vezu prekine, Vikar je vidi u svakom filmu i kreće njegova opsesija njom koja traje do kraja njenog života a i posle njega.

Ako je Tarantino u ONCE UPON A TIME IN HOLLYWOOD prikazao Stari Holivud koji svojom sposobnošću da ekranizuje snove, i da vodi junake do hepienda, trijumfuje u jednoj od prelomnih tačaka koja je bespovratno isprljala Fabriku Snova, usput pokazujući da film nudi besmrtnost, ali i mogućnost da se iznova ispiše životna istorija, onda se ZEROVILLE bavi besmrtnošću i ljubavlju u bioskopskoj sali.

Kada stara montažerka kaže Vikaru da je potpuno u redu zaljubiti se u bioskopu u junakinju sa ekrana, i da to nije prevara ni u odnosu na realnog partnera ni u odnosu na neku drugu simpatiju iz filma, time delimično izlaže i kredo ove priče.

Franco ovde usputno, mnogo manje nego u filmu o ubistvu Sal Minea prikazuje fascinaciju nekim glumcem, ali to je ovde nesumnjivo Monty Clift sa kojim sam Franco deli mnogo atributa a to je pitanje seksualnosti, i čudnovata autsajderska pozicija uprkos talentu i uspesima.

ZEROVILLE je u tehničkom pogledu urađen solidno, ali ne i briljantno. Vizuelno to izgleda kao neki Friedkin iz vremena CRUISINGa dakle ne baš sjajno. Ali, Franco je svestan svoje pozicije Fassbindera našeg doba i ne izbegava da snima filmove “sa greškom”.

Francov film ima žar, i emotivni i kreativni studenta režije i to kažem u najboljem smislu. Ali, naravno takav žar nosi i limitiranu publiku, okreće se samo sinfeilima koji su raspoloženi za tu vrstu estetike, a njih u njegovom slučaju nema mnogo i nema svuda.

Ono što mu je važno u tim filmovima Franco uspeva da kaže i ZEROVILLE nije izuzetak. U raznim ulogama se javljaju brojne zvezde Will Ferrell, Danny McBride, Seth Rogen ili Megan Fox a kameo ima Gus Van Sant.

* * * / * * * *