HOTEL JUGOSLAVIJA

HOTEL JUGOSLAVIJA Nicolasa Wagnieresa je zanimljiv dokumentarni film koji spada u ovu modernu školu dokumentarca gde su u odnosu na činjenice mnogo bitnija unutrašnja vrtloženja autora. Nicolas Wagnieres u tom smislu barem deluje iskreno i njegova nostalgija je meni bliska. On se vezuje zza objekat hotela Jugoslavija i kroz njega pokušava da iznova doživi SFRJ svog detinjstva. On je po ocu Švajcarac a po majci Srbin i kao dete je dolazio u SFRJ, a hotel Jugoslavija je u tom smislu njegov Rosebud koji želi da iznova oživi i apsorbuje.

On luta godinama po hoteluu, snima ga u raznima fazama od ruševine, završno sa u potpunosti komodifikovanim i komercijalno iskorišćenim objektom. Iako ne ulazi u tehničke specifikacije, što mi je žao jer me to uvek zanima, kroz razgovor sa nekoliko sagovornika i zaista izvanrednu arhivu uspeva da rekonstruiše život tog hotela u sedamdesetim, osamdesetim i devedesetim, zaključno sa bombardovanjem kada kreće odumiranje tog hotela pa i same Jugoslavije kao već “skraćene” države.

U pogledu arhive, jasno je da je ovo skup filma i impresivni su snimci samog bombardovanja hotela kojih se moram priznati ni ne sećam iz onog vremena, a fino je podsećanje na neverovatnu energičnost i rekao bih zapanjujuću spektakularnost filma MLAD I ZDRAV KAO RUŽA, a obradovalo me je nešto o čemu sam se pitao sve vreme a to je da li će staviti inserte iz nasjkorijeg spektakla snimanog tamo (ne mislim na O BUBICAMA I HEROJIMA) i stavio je… :)

Možda su me ti detalji i generalno razumevanje za Wagnieresovu vezanost za fetiše kroz koje pokušava da shvati celinu dotakli da pređem preko par očekivanih političkih pamfleta koji su realno manji nego što bih očekivao.

Wagnieres je Švajcarac ali je ipak Srbin i zajedno sa našim rediteljima i on je shvatio kako više nismo zločinci, sad smo obespravljeni radnici. Tako da je i njegov fokus sada prebačen na to. No, koliko god taj levi zaokret lepo i humano zvučao, i bio benigniji od od onog ozveravanja Srba, šteta što nije malo efektniji i sofisiticiraniji. No. to je generacijska stvar. 

* * * / * * * *