ASIMETRIJA Maše Nešković je visokoestetizoavana art house priča o ljubavima i rastancima koja nažalost na nivou zapleta i dešavanja nikada ne uspeva da postigne taj kumulativni efekat kojem su se autori nadali. Priče su istovremeno vrlo slične a nekako divergentne i u njima nekako ima više simetrije nego asimetrije no ona ovde ne znači sklad i lepotu već repeticiju.
U ovom filmu imamo dosta stvari u kojima se može uživati, pre svih to su kadriranje Maše Nešković i fotografija Đorđa Arambašića koja odlično prati njene zamisli. Lepe kadrove prate i lepi zvuci ex-jugoslovenske moderne pop muzike (Svemirko itd.) i u tom pogledu ovaj film hvata Zeitgeist.
Nažalost, ono što se dešava junacima povremeno ume da bude i konfuzno a nikada nije preterano uzbudljivo i mada ima vrlo lepih detalja u pojedinim scenama to ostaje problem ovog filma.
No, Maša Nešković ipak potpisuje obećavajući debi koji odiše snažnim filmmakerskim instinktom i nadam se da ćemo uskoro imati priliku da vidimo njen novi pokušaj. Svakako ga je zaslužila.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment