Pogledao sam THE INFORMANT! Stevena Soderbergha. Reč je o ekranizaciji knjige Kurta Eichenwalda koji je u poslednje vreme imao dosta uspeha sa svojim dokumentarnim knjigama o malverzacijama u američkoj privredi tako da mu je otkupljena i knjiga o Enronu. Ovaj film se može sagledavati u paru sa MICHAEL CLAYTONom Tony Gilryoa koji je Soderbergh producirao. Dok je MICHAEL CLAYTON uzeo priču o korporativnom fikseru pokajniku i pokušao da je da u realističkom ključu i na kraju je imao naporan film koji je na nivou konspiracije prevaziđen, na nivou realizma neubedljiv i mlak, THE INFORMANT! je svež pre svega zbog toga što istovremeno prikazuje i korporativnu zaveru ali po prvi put dovodi u pitanje i čoveka koji tu zaveru razobličava. Za razliku od fikcionalnog CLAYTONa, istinita priča u THE INFORMANTu je izuzetno zanimljiva i deluje kao odličan komentar u odnosu na celu tradiciju filmova o korporativnim zaverama, možda baš zato što je čovek koji je u njenom centru pasionirani čitalac Michaela Crichtona i Johna Grishama. Ovo je film o korporativnoj zaveri smešten u stvarni svet, u kome je korporativna zavera već postala deo pop kulture, i pokazuje kako u suštini nema nevinih visokopozicioniranih ljudi u korporacijama.
Razvoj priče je vrlo zabavan i na neki način sudbina je udesila da bude nepredviljivije od tipičnog trilera. Ipak, za razliku od CLAYTONa, THE INFORMANT! nije ni pretendovao da bude triler već više komedija po istinitoj priči. Iako se za ovaj film ne može reći da je komedija po tome što izaziva salve smeha, iako ima izuzetno smešnih situacija, u klasičnom smislu jeste reč o komediji upravo zbog groteskno nerealnih ambicija junaka koje su, da ironija bude veća, bazirane na istinitoj priči.
Matt Damon je sasvim solidan u glavnoj ulozi za koju se ugojio i pokušao da odradi Clooneyevu SYRIANA rutinu. Nije reč o velikoj roli, ali uloga je sasvim funkcionalna i proširuje Damonovo polje delovanja. Soderbergh se još uvek nije vratio svojim lush indie zahvatima kakve je pravio u saradnji sa Lachmanom, ali zato nema ni nekih uzaludnih vizuelnih eksperimenata, već je egzekucija vrlo strejt, i u službi priče, te se može reći da se vraća u formu.
Nisam siguran koliko THE INFORMANT!" može biti zanimljiv onima koje ne interesuje ova tema, ali svakako zaslužuje pažnju.
* * * / * * * *
Razvoj priče je vrlo zabavan i na neki način sudbina je udesila da bude nepredviljivije od tipičnog trilera. Ipak, za razliku od CLAYTONa, THE INFORMANT! nije ni pretendovao da bude triler već više komedija po istinitoj priči. Iako se za ovaj film ne može reći da je komedija po tome što izaziva salve smeha, iako ima izuzetno smešnih situacija, u klasičnom smislu jeste reč o komediji upravo zbog groteskno nerealnih ambicija junaka koje su, da ironija bude veća, bazirane na istinitoj priči.
Matt Damon je sasvim solidan u glavnoj ulozi za koju se ugojio i pokušao da odradi Clooneyevu SYRIANA rutinu. Nije reč o velikoj roli, ali uloga je sasvim funkcionalna i proširuje Damonovo polje delovanja. Soderbergh se još uvek nije vratio svojim lush indie zahvatima kakve je pravio u saradnji sa Lachmanom, ali zato nema ni nekih uzaludnih vizuelnih eksperimenata, već je egzekucija vrlo strejt, i u službi priče, te se može reći da se vraća u formu.
Nisam siguran koliko THE INFORMANT!" može biti zanimljiv onima koje ne interesuje ova tema, ali svakako zaslužuje pažnju.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment