Pogledao sam UN HOMME EST MORT poznat još i kao OUTSIDE MAN Jacques Deraya. Deray je jedan od velikana francuskog policijskog filma, naročito je poznat po svojim saradnjama sa Belmondom, a ovo mu je možda i najznačajniji film.
Naime, UN HOMME EST MORT je jedan od najizrazitijih i najuspelijih primera euroamerikane, pre nego što je ta ideja u potpunost arthouseovana kroz rad evropskih autora. Deray odlazi korak dalje od Melvillea koji je u oba svoja "američka" filma bio nedorečen i konfuzan i nudi istinsku, žanrovski profilisanu priču sa odličnim spojem evropskog i američkog senzibiliteta i što je još važnije majstorski uhvaćenom dimenzijom susreta/sudara civilizacija.
Jean-Louis Trintignant igra francuskog hitmana, ultracool elegantnog dasu koji odlazi da obavi zadatak u LA (što je inače bila česta praksa u sedamdesetim a i danas) i nađe se u nevolji kada shvati da naručioci hoće da ga eliminišu kao nezgodnog svedoka. Odjednom se nalazi u bekstvu u gradu koji ne poznaje, i zemlji čiji su mu običaji strani i čijim jezikom tek osrednje vlada.
LA kojim luta Trintignant je isti onaj LA na čijim ulicama su Hickey i Boggs a Deray čini da sam grad sa svojim brojnim idiosinkrazijama postane ravnopravan junak priče. Na neki način, ovaj film stoji kao jedan od upečatljivijih LA naslova svoje epohe upravo zbog svežeg pogleda koji nudi stranac.
Za razliku od Melvilleove pretencioznosti o postavljanju odnosa između Amerike i Francuske, i unutar kriminalnog podzemlja, Deray nudi efikasnot američkih reditelja što je očigledno u majstorski urađenim akcionim scenama a od melvilovskog prostora stvarima preuzima samo fetišizaciju radnog procesa ali je ne dovodi da apsurda kao pokojni Jean-Pierre.
Ono što je jedan od glavnih atributa ovog filma jeste gotovo siegelovska iščišćenost sukoba. Trintignant se sukobljava sa Scheiderom i Deray se fokusira na igru mačke i miša između ova dva izrazita individulaca, obojica imaju harizmu filmske zvezde i sedamdesete su period naročite elegancije krimića, tako da je to sukob dva supersmooth hitmana.
Ann-Margret i Angie Dickinson su uprkos svom potencijalu, mahom u drugom planu, iza ove dvojice pimpova.
UN HOMME EST MORT je po svemu izuzetan film i odličan recept kako mogu da funkcionišu spojevi različitih žanrovskih škola. Iako su potekli iz sličnih korena, američki i francuski krimić se suštinski razlikuju a Deray u ovom filmu uspeva da ih pomiri.
* * * / * * * *
P.S. Inače, bizarna trivia je da dečaka kog Trintignant išamara igra Jackie Earle Haley kad je bio mali.
Naime, UN HOMME EST MORT je jedan od najizrazitijih i najuspelijih primera euroamerikane, pre nego što je ta ideja u potpunost arthouseovana kroz rad evropskih autora. Deray odlazi korak dalje od Melvillea koji je u oba svoja "američka" filma bio nedorečen i konfuzan i nudi istinsku, žanrovski profilisanu priču sa odličnim spojem evropskog i američkog senzibiliteta i što je još važnije majstorski uhvaćenom dimenzijom susreta/sudara civilizacija.
Jean-Louis Trintignant igra francuskog hitmana, ultracool elegantnog dasu koji odlazi da obavi zadatak u LA (što je inače bila česta praksa u sedamdesetim a i danas) i nađe se u nevolji kada shvati da naručioci hoće da ga eliminišu kao nezgodnog svedoka. Odjednom se nalazi u bekstvu u gradu koji ne poznaje, i zemlji čiji su mu običaji strani i čijim jezikom tek osrednje vlada.
LA kojim luta Trintignant je isti onaj LA na čijim ulicama su Hickey i Boggs a Deray čini da sam grad sa svojim brojnim idiosinkrazijama postane ravnopravan junak priče. Na neki način, ovaj film stoji kao jedan od upečatljivijih LA naslova svoje epohe upravo zbog svežeg pogleda koji nudi stranac.
Za razliku od Melvilleove pretencioznosti o postavljanju odnosa između Amerike i Francuske, i unutar kriminalnog podzemlja, Deray nudi efikasnot američkih reditelja što je očigledno u majstorski urađenim akcionim scenama a od melvilovskog prostora stvarima preuzima samo fetišizaciju radnog procesa ali je ne dovodi da apsurda kao pokojni Jean-Pierre.
Ono što je jedan od glavnih atributa ovog filma jeste gotovo siegelovska iščišćenost sukoba. Trintignant se sukobljava sa Scheiderom i Deray se fokusira na igru mačke i miša između ova dva izrazita individulaca, obojica imaju harizmu filmske zvezde i sedamdesete su period naročite elegancije krimića, tako da je to sukob dva supersmooth hitmana.
Ann-Margret i Angie Dickinson su uprkos svom potencijalu, mahom u drugom planu, iza ove dvojice pimpova.
UN HOMME EST MORT je po svemu izuzetan film i odličan recept kako mogu da funkcionišu spojevi različitih žanrovskih škola. Iako su potekli iz sličnih korena, američki i francuski krimić se suštinski razlikuju a Deray u ovom filmu uspeva da ih pomiri.
* * * / * * * *
P.S. Inače, bizarna trivia je da dečaka kog Trintignant išamara igra Jackie Earle Haley kad je bio mali.
No comments:
Post a Comment