CABIN FEVER 2: SPRING FEVER

Pogledao sam CABIN FEVER 2: SPRING FEVER Ti Westa. Moram priznati da sam Eli Rothov CABIN FEVER već poprilično zaboravio, ali koliko se sećam smetalo mi je to što nije bio dovoljno horor i naravno što nije dobar po svim ostalim merilima. Ti West je to nadoknadio u ovom živahnom DTV nastavku koji naravno treba meriti drugim aršinima, ali uprkos tome što sam zaboravio prvi film, čini mi se da mi je nastavak bio zabavniji. Dok je prvi film imao iracionalno veliki fokus na karaktere i njihove melodrame, a rekao bih da je u tom segmentu na kraju bio i najuspešniji, premda ne naročito uspešan, SPRING FEVER se više oslanja na klišetiziranu varijantu teen komedije u spoju sa hororom. Teen komedija je na tragu SUPERBAD a horor je gory i zabavan. Detalj odsecanja ruke u sequelu podsetio me je na EVIL DEAD 2, ali zaista ne reba uzalud potezati Raimijev klasik. Nema potrebe za tim. Ti West prilazi ovom filmu nepretenciozno ali ipak sa snalažljivošću i ambicijom indie reditelja tako da snima DTV film koji je daleko iznad proseka. Jedan od problema sa Eli Rothovom vizijom zaraze je između ostalog u tome što ona ne pobuđuje agresiju i samim tim to truljenje ima tendenciju da ne bude filmično, međutim Ti West i ekipa koriste zaoštravanje odnosa među likovima da bi motivisali gore, gross out i nasilje i u tom smislu West čini sve što mu pada na pamet. U tom smislu, West sprovodi dosta grossout zahvata nesumnjivo najnižeg nivoa, ali to u okolnostima ovog filma deluje sasvim na mestu, a slično je i sa raznim vidovima gadosti, amputacija, rana, povređivanja i samopovređivanja. Ti West se ponaša kao Eli Rothov mlađi bart u ovom filmu i rekao bih da je u horor smislu kreativniji od njega. Što se tiče tehničke egzekucije, film nije previše opterećen visokim tehničkim dometima, i ima izvesni stepen indie naivnosti u realizaciji ali to je svakako autentičnije od mnogih glossy projekata koji nisu toliko bezobrazni. U svakom slučaju CABIN FEVER deluje kao potentna DTV serija, i pokazuje kako neki ozbiljni filmovi mogu da budu simpatični kada se reinventuju kao neozbiljni. Rothov film je uprkos komediji sebe ipak shvatao ozbiljno, West nema takvih iluzija, a za razliku od Rotha koji je u intervjuima obećavao čudo, West je disownovao film što je taman dovelo očekivanja na pravu meru.

* * 1/2 / * * * *