Pogledao sam REVOLVER Sergio Sollime i reč je o prvorazrednom Euro Crime naslovu koji maksimalno koristi činjenicu da u svojoj podeli ima dva takva alfa-mužjaka kao što su Oliver Reed i Fabio Testi. Po energiji koju Reed emituje, REVOLVER me je podsetio na maestralni SITTING TARGET Douglasa Hickoxa u kome on igra begunca iz zatvora dok u REVOLVERu igra upravnika, a obojicu junaka povezuje osvetnički zaplet sa ženom.
Sollima je za klasu bolji od tipičnih italijanskih poliziotescchija pre svega po tome što jako dobro vlada filmmakingom na nivou celine i trudi se u svim scenama, ne samo u onim koje su vezane za nasilje ili seks. Isto važi i za priču koja je višeslojnija nego tipičan italijanski policijski film, i ima razrešenje koje se ne svodi na puki obračun kroz nasilje i ubistvo, već je tipičan nasilni ishod obogaćen još nekim zahvatima i studioznijom društvenom kritikom. Svakako, policijski filmovi su uvek reflektovali stanje u italijanskom društvu, REVOLVER nije izuzetak ali čini se da ju je Sollima bolje promislio nego što to čine reditelji poput Di Lea i njegovih pulena.
Oliver Reed je već u ovom periodu pokazivao da mu alkohol igra važnu ulogu u životu ali još je bio daleko od potpunog haosa i igranja u svemu i svačemu u koje će zapasti tokom osamdesetih. Fabio Testi je naravno na nivou i odlično dopunjuje kombinaciju sa Reedom upravo onom vrstom elegancije koju ovaj nema.
O ambiciji REVOLVERa svedoči i to što je reč o italijansko-francusko-nemačkoj koprodukciji a tipične italijanske lokacije obogaćuju i odlične scene na pariskim ulicama. Čini mi se da je tradicija francuskog političkog filma sigurno doprinela da se malo uozbilji taj ideološki kontekst cele priče. Ipak, ne treba imati iluzije, ovaj naslov je duboko ukorenjen u italijanskoj tradiciji policijskog filma ali su Sollima i producenti uspeli da prevaziđu tipična ograničenja tog miljea i izgurali su film sa internacionalnim appealom.
* * * / * * * *
Sollima je za klasu bolji od tipičnih italijanskih poliziotescchija pre svega po tome što jako dobro vlada filmmakingom na nivou celine i trudi se u svim scenama, ne samo u onim koje su vezane za nasilje ili seks. Isto važi i za priču koja je višeslojnija nego tipičan italijanski policijski film, i ima razrešenje koje se ne svodi na puki obračun kroz nasilje i ubistvo, već je tipičan nasilni ishod obogaćen još nekim zahvatima i studioznijom društvenom kritikom. Svakako, policijski filmovi su uvek reflektovali stanje u italijanskom društvu, REVOLVER nije izuzetak ali čini se da ju je Sollima bolje promislio nego što to čine reditelji poput Di Lea i njegovih pulena.
Oliver Reed je već u ovom periodu pokazivao da mu alkohol igra važnu ulogu u životu ali još je bio daleko od potpunog haosa i igranja u svemu i svačemu u koje će zapasti tokom osamdesetih. Fabio Testi je naravno na nivou i odlično dopunjuje kombinaciju sa Reedom upravo onom vrstom elegancije koju ovaj nema.
O ambiciji REVOLVERa svedoči i to što je reč o italijansko-francusko-nemačkoj koprodukciji a tipične italijanske lokacije obogaćuju i odlične scene na pariskim ulicama. Čini mi se da je tradicija francuskog političkog filma sigurno doprinela da se malo uozbilji taj ideološki kontekst cele priče. Ipak, ne treba imati iluzije, ovaj naslov je duboko ukorenjen u italijanskoj tradiciji policijskog filma ali su Sollima i producenti uspeli da prevaziđu tipična ograničenja tog miljea i izgurali su film sa internacionalnim appealom.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment