Pogledao sam TEST PILOTA PIRXA Mareka Piestraka, čiji sam film WILCZYCA gledao nedavno. PIRX je potpuno drugačiji, i znatno kvalitetniji film. U njemu Piestrak pokazuje talenat za žanrovski filmmaking koji je tek nagovestio u WILCZYCI i razrađuje ga na vrlo zanimljiv način. reč je o ekranizaciji romana Stanislawa Lema. Iako se radi o piscu čija je najčuvenija ekranizacija SOLYARIS, PIRX je mešavina intelektualnog pristupa SFu i čistog žanrovskog ugođaja koji mešta trilerske zahvate u SF ambijent.
Film govori o naslovnog junaku, čuvenom astronautu poslatom da misiju na kojoj će deo posade činiti androidi, sa ciljem da se proceni da visokorazvijeni androidi mogu da se uposle na zadacima koji su rizični za ljudi. Piestrak je u tretmanu problema androida očuvao elemente socijalnog promšljanja njihovog eventualnog uvođenja u akciju, iz aspekta etike, nezaposlenosti i sl. a kada brod dospe u svemir, kreće trilerski zaplet jer s jedne strane Pirx pokušava da shvati ko je android, a članovi ekipe počinju da pokazuju jedni druge a s druge strane sam android dolazi na ideju da pobije ljude pošto je program sračunao da je to najbolje za njegovu vrlo kompleksnu agendu.
Ono što je meni lično bio najveći nedostatak filma jeste to što govori o Amerikancima. Iako Piestrak DOSTA DOBRO rekonstruiše SAD, odnosno zapadne zemlje, mnogo bolje nego što u pojedinim filmovima iz tog perioda, dakle s kraja sedamdesetih, Ameri rekonstruišu istočni blok, ali više bih voleo da se film dešava u SSSRu ili nekom autentičnom istočnoevropskom ambijentu. Međutim ljubitelji soc-futurističke arhitekture imaju nekoliko sjajnih ambijenata koje mogu videti, a rekao bih da Piestrak sa dosta upotrebe hand held kamere (što je radio i posle u WILCZICI) daje jednu svežu dimenziju žanrovskom okviru. Prva polovina filma je na tragu PARALLAX VIEW/ CAPRICORN ONE trilera a druga je bliža klaustrofobičnim spaceship naslovima toga doba, sa odličnim setovima unutar broda i nažalost dosta slabijim snimcima eksterijera u svemiru.
U svakom slučaju, dramaturški najzanimljiviji deo i po meni najveći problem u narativnoj dimenziji ovog filma jeste klimaks koji se prekida u ključnom trenutku i onda sagldava na suđenju. Naravno, holivudski film nas je navikao da se klimaks prati u kontinuitetu dočim karakteristika socijalističkog pristupa priči jeste upravo kočenje i analiza kroz motiv suđenja i samim tim artikulisanja nesumnjive pouke kroz diskusije. Brecht se recimo dosta poigravao tim konceptom u svojoj dramaturgiji. Naravno, to u priličnoj meri utuče konvencionalan rilerski ugođaj ali isto tako daje i definitivan pečat ovom poljsko-sovjetskom filmu koji ne samo da rekonstruiše Ameriku na ekranu nego ni previše ne zaostaje za tadašnjim tamošnjim filmom.
Ovaj naslov je aposlutna preporuka za ljubitelje žanra.
* * * / * * * *
Film govori o naslovnog junaku, čuvenom astronautu poslatom da misiju na kojoj će deo posade činiti androidi, sa ciljem da se proceni da visokorazvijeni androidi mogu da se uposle na zadacima koji su rizični za ljudi. Piestrak je u tretmanu problema androida očuvao elemente socijalnog promšljanja njihovog eventualnog uvođenja u akciju, iz aspekta etike, nezaposlenosti i sl. a kada brod dospe u svemir, kreće trilerski zaplet jer s jedne strane Pirx pokušava da shvati ko je android, a članovi ekipe počinju da pokazuju jedni druge a s druge strane sam android dolazi na ideju da pobije ljude pošto je program sračunao da je to najbolje za njegovu vrlo kompleksnu agendu.
Ono što je meni lično bio najveći nedostatak filma jeste to što govori o Amerikancima. Iako Piestrak DOSTA DOBRO rekonstruiše SAD, odnosno zapadne zemlje, mnogo bolje nego što u pojedinim filmovima iz tog perioda, dakle s kraja sedamdesetih, Ameri rekonstruišu istočni blok, ali više bih voleo da se film dešava u SSSRu ili nekom autentičnom istočnoevropskom ambijentu. Međutim ljubitelji soc-futurističke arhitekture imaju nekoliko sjajnih ambijenata koje mogu videti, a rekao bih da Piestrak sa dosta upotrebe hand held kamere (što je radio i posle u WILCZICI) daje jednu svežu dimenziju žanrovskom okviru. Prva polovina filma je na tragu PARALLAX VIEW/ CAPRICORN ONE trilera a druga je bliža klaustrofobičnim spaceship naslovima toga doba, sa odličnim setovima unutar broda i nažalost dosta slabijim snimcima eksterijera u svemiru.
U svakom slučaju, dramaturški najzanimljiviji deo i po meni najveći problem u narativnoj dimenziji ovog filma jeste klimaks koji se prekida u ključnom trenutku i onda sagldava na suđenju. Naravno, holivudski film nas je navikao da se klimaks prati u kontinuitetu dočim karakteristika socijalističkog pristupa priči jeste upravo kočenje i analiza kroz motiv suđenja i samim tim artikulisanja nesumnjive pouke kroz diskusije. Brecht se recimo dosta poigravao tim konceptom u svojoj dramaturgiji. Naravno, to u priličnoj meri utuče konvencionalan rilerski ugođaj ali isto tako daje i definitivan pečat ovom poljsko-sovjetskom filmu koji ne samo da rekonstruiše Ameriku na ekranu nego ni previše ne zaostaje za tadašnjim tamošnjim filmom.
Ovaj naslov je aposlutna preporuka za ljubitelje žanra.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment