Pogledao sam FLORES NEGRAS Davida Carrerasa, španski špijunski film koji spada u red savremnih evropskih trilera koji nažalost imaju TV-look. Sličan je naslovima kao što su KONGEKABALE ili recimo ekranizacijama Stiega Larssona. Za razliku od ovih severnjačkih uspeha, međutim, FLORES NEGRAS pokušava da ponovi strukturu old school francuskog političkog filma sa dramaturgijom u kojoj nema puno pripovedanja ili objašnjavanja što čini da se prvih pola sata jedva i razume o čemu se tu baš tačno radi. Kasnije kada priča kickinuje, osnovni problemi su televizijska egzekucija u smislu krajnje predvidlvog, konvencionalnog kadriranja koje za male pare pokušava da bude flashy i jednog od tipičnih Filmaxovih problema u pojedinim produkcijama a to je što svi junaci govore španski i teško ih je geografski odrediti odakle su. Isto tako, gostovanja Maximiliana Schella i Marie Grazie Cuccinote su možda suvišna i opterećuju narativ znakovitošću ovih zvezda.
Isto tako, ishod u odnosu na specifičan, bezmalo melvilovski početak ostaje dosta konvencionalan i ne prati sve ono u šta smo investirali toliko koncentracije i energije.
U svakom slučaju FLORES NEGRAS je marginalan film, samo za ljubitelje i poznavaoce.
* * / * * * *
Isto tako, ishod u odnosu na specifičan, bezmalo melvilovski početak ostaje dosta konvencionalan i ne prati sve ono u šta smo investirali toliko koncentracije i energije.
U svakom slučaju FLORES NEGRAS je marginalan film, samo za ljubitelje i poznavaoce.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment