Pogledao sam austrijski film DIE WANNSEEKONFERENZ o kome sam čitao dosta još davnih dana a sada sam konačno uspeo i da ga obtainujem. Reč je o televizijskom filmu koji je imao i izvesnu bioskopsku eksploataciju u kome je u maniru verbatim dramaturgije prikazan čuveni sastanak u Wannseeju na kome je dogovoren Endlosung. Na sličnu temu kasnije snimljen je CONSPIRACY ali sa nemačkim glumcima to deluje mnogo ubedljivije.
Tekst koji ličnosti izgovaraju baziran je na nemačkim arhivama i istraživanjima istoričara Holokausta a film se dešava u realtimeu. Heinz Schirk je realizovao sve vrlo precizno bez ikakvih preteranih intervencija i ceo teret je na glumcima pošto je tekst koji oni izgovaraju u svakom zamislivom smislu neverovatan. Glumci su uspeli da uhvate tu atmosferu istrebljivanja Jevreja kao nečeg čemu se prilazi ležerno, kao još jednom posle koji će se lakše raditi ukoliko tu bude i malo šale, flertovanja sa sekretaricom i sl.
Najprofilisaniji likovi su Heydrich i Eichmann. Eichmann je upadljivo nesiguran, verovatno i zbog svoje komunikacije sa Jevrejima koja mu je ipak onemogućavala da ih tretira kao statistiku. I Heydrich koji je u stvari jedan dosta tanak birokrata koji ne pokazuje taj zastrašujući potencijal o kome se govorilo, koji je čak sezao do toga da je smatran potencijalnim Hitlerovim naslednikom.
Ukoliko je želeo da snimi film o zločinu, Vladimir Perišić je trebalo da pogleda ovaj film, i prvo što bi shvatio da ima imalo mozga jeste u kakvim situacijama istina o nečemu može biti luđa od bilo kakve konstrukcije, teatra apsurda i sl. Zatim, shvatio bi koliko je deplasirano ikada u bilo kom kontekstu uporediti srpske zločine u Bosni sa nacističkim, koliko to nema nikakve veze jedno sa drugim. No, čak i na nivou puke estetike, nezavisno politike, istorije i tipa zločina, svako sa imalo razuma shvatio bi da inteligentan čovek možek da snimi nešto što ima smisla čak i kad ne zna previše.
To su autori WANNSEEKONFERENZa uradili. Snimili su solidnu, not too flashy rekonstrukciju sastanka u Wannseeju i realno, pustili su da istorija uradi posao za njih. Na neki način, politika je uradila posao za Perišića, pošto je isključivo zahvaljujući njoj u spoju sa apsolutnim odsustvom bilo kakvih filmskih zahvata podložnih vrednovanju, uspeo da ostvari nekakav uspeh. Međutim, za razliku od WANNSEEKONFERENZ, ORDINARY PEOPLE će verovatno biti zaboravljeni osim u srcima čitalaca e-novina.
* * * / * * * *
Tekst koji ličnosti izgovaraju baziran je na nemačkim arhivama i istraživanjima istoričara Holokausta a film se dešava u realtimeu. Heinz Schirk je realizovao sve vrlo precizno bez ikakvih preteranih intervencija i ceo teret je na glumcima pošto je tekst koji oni izgovaraju u svakom zamislivom smislu neverovatan. Glumci su uspeli da uhvate tu atmosferu istrebljivanja Jevreja kao nečeg čemu se prilazi ležerno, kao još jednom posle koji će se lakše raditi ukoliko tu bude i malo šale, flertovanja sa sekretaricom i sl.
Najprofilisaniji likovi su Heydrich i Eichmann. Eichmann je upadljivo nesiguran, verovatno i zbog svoje komunikacije sa Jevrejima koja mu je ipak onemogućavala da ih tretira kao statistiku. I Heydrich koji je u stvari jedan dosta tanak birokrata koji ne pokazuje taj zastrašujući potencijal o kome se govorilo, koji je čak sezao do toga da je smatran potencijalnim Hitlerovim naslednikom.
Ukoliko je želeo da snimi film o zločinu, Vladimir Perišić je trebalo da pogleda ovaj film, i prvo što bi shvatio da ima imalo mozga jeste u kakvim situacijama istina o nečemu može biti luđa od bilo kakve konstrukcije, teatra apsurda i sl. Zatim, shvatio bi koliko je deplasirano ikada u bilo kom kontekstu uporediti srpske zločine u Bosni sa nacističkim, koliko to nema nikakve veze jedno sa drugim. No, čak i na nivou puke estetike, nezavisno politike, istorije i tipa zločina, svako sa imalo razuma shvatio bi da inteligentan čovek možek da snimi nešto što ima smisla čak i kad ne zna previše.
To su autori WANNSEEKONFERENZa uradili. Snimili su solidnu, not too flashy rekonstrukciju sastanka u Wannseeju i realno, pustili su da istorija uradi posao za njih. Na neki način, politika je uradila posao za Perišića, pošto je isključivo zahvaljujući njoj u spoju sa apsolutnim odsustvom bilo kakvih filmskih zahvata podložnih vrednovanju, uspeo da ostvari nekakav uspeh. Međutim, za razliku od WANNSEEKONFERENZ, ORDINARY PEOPLE će verovatno biti zaboravljeni osim u srcima čitalaca e-novina.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment