Pogledao sam PLANET 51 koji je režirao Jorge Blanco u saradnji sa Javier Abadom i Marcosom Martinezom, po scenariju Joe Stillmana koji je imao iskustva iz rada na SHREKu. PLANET 51 je nepravedno ocrnjen film. Iako ga je TriStar distribuirao, nisam nesklon teoriji zavere da je je pritisak kritičara na ovaj film iz pokušaja da se zaštiti monopol američkih studija. PLANET 51 svakako jeste sub-pixarovski proizvod, ali, budimo realni, šta nije?
U redu, da, PLANET 51 nije cutting edge kao Pixar no rekao bih dve stvari, niti išta drugo dostiže Pixar niti je PLANET 51 slabiji od SVIH Pixar naslova. U tom smislu obrušavanje kritike na ovaj odlično osmišljen i lepo realizvan film deluje zaista apsurdno. Uostalom, i publika je sasvim pristojno odreagovakla na ovaj film. Šteta je što nije dostigao SHREKove cifre, jer je meni ovo neuporedivo bolje od SHREKa u svakom smislu, ali rezultat je onako sočan underdog uspeh uprkos svemu.
Ono što je možda zasmetalo kritičarima jeste činjenica da je PLANET 51 film u kome vanzemaljci imaju Gigerove Osme putnike kao kućne ljubimce. Ovi likovi su toliko potentni da čak i smešteni u kontekst dečjeg animiranog filma nose spooky dimenziju i mislim da PLANET 51 bolje od svih eseja zajedno uspeva da dokaže da su Gigerovi Alieni strašni čak i kad su potpuno redizajnirani za potrebe dečjeg filma. Doduše, Alieni su evidentno crni humor namenjen roditeljima koji su u bioskopu sa decom i samo rdoitelji mogu u potpunosti da shvate celu foru sa kiselinom i facehuggingom.
Ceo high concet sa vanzemaljskom planetom na kojoj svi žive kao u pedesetim u SAD i čovekom koji sleće na njihovu planetu ovaploćujući sve njihove strahove izgrađene iz 50s style lolalnih stripova i filmova je odličan. I otvara brojne mogućnosti koje Stillman odlično koristi.
PLANET 51 je pre svega baziran na scenariju, ali nepravedno je reći da animatori nisu uradili solidan posao, o čemu najbolje svedoči to da je ovo jedna od malobrojnih non-Disney produkcija sa appealing karakterima koji piju vodu i u dramskim/dijaloškim scenama.
Čitav film je baziran na jednoj polemici sa tradicijom pop kulture i filmova svih žanrova, a u tom smislu je zanimljiv WALL-Ejevski mali robot koga je sasvim moguće tumačiti kao posvetu WALL-Eju s tim što ako imamo na umu vreme potrebno da se realizujje animirani film teško da su autori filma PLANET 51 mogli razmišljati baš na takvom nivou posvete. U svakom slučaju, PLANET 51 ima svog WALL-Eja koji uopšte nije za staro gvožđe i na njemu je bazirano nekoliko izvanrednih scena bez dijaloga.
Mali zeleni su simpatično realizovani, razlikuju se među sobom i simpatični su, i kad je reč o dizajnu likova, iako je astronaut Chuck fino oblikovan, možda je trebalo malo više da liči na Rocka (ne Mehmete, ne Siffredija već Dwayne Johnsona) koji mu je pozajmio glas. međutim, i ovako to je jedan vrlo solidno dizajniran film koji prevazilazi tipične probleme u oblikovanju likova koji nastaju u non-Disney produkcijama.
Isto važi i za detalje, obratite pažnju na natpise na šlemovima malih zelenih vojnika poput CORN TO KILL kao aluziju na FULL METAL JACKET i parafraze automobilskih dizajna na vanzemaljskim hovermobilima kao i niz detalja koji su citati iz filmova savršeno integrisani u radnju. Postoji i nekoliko punova usmerenih prema Bob Dylanu, takođe dobro integrisanih, i očigledno je da su autori hteli malo da dotaknu i šezdesete.
U svakom slučaju, ovaj studio Ilion Animation je tvrtka koju treba pratiti jer se konačno izvan Amerike dešava nešto jako ozbiljno na polju tehnički napredne mejnstrim animacije, i to ne samo u smislu autsorsinga posla već i u kreativnom smislu. Izbor američke teme je mudar potez za plasman na svetskom tržištu i zanimljivo je to da je adut filma upravo američki scenario, dok je tehnološki segment vanamerički, iako bi se očekivalo potpuno obrnuto.
* * * 1/2 / * * * *
U redu, da, PLANET 51 nije cutting edge kao Pixar no rekao bih dve stvari, niti išta drugo dostiže Pixar niti je PLANET 51 slabiji od SVIH Pixar naslova. U tom smislu obrušavanje kritike na ovaj odlično osmišljen i lepo realizvan film deluje zaista apsurdno. Uostalom, i publika je sasvim pristojno odreagovakla na ovaj film. Šteta je što nije dostigao SHREKove cifre, jer je meni ovo neuporedivo bolje od SHREKa u svakom smislu, ali rezultat je onako sočan underdog uspeh uprkos svemu.
Ono što je možda zasmetalo kritičarima jeste činjenica da je PLANET 51 film u kome vanzemaljci imaju Gigerove Osme putnike kao kućne ljubimce. Ovi likovi su toliko potentni da čak i smešteni u kontekst dečjeg animiranog filma nose spooky dimenziju i mislim da PLANET 51 bolje od svih eseja zajedno uspeva da dokaže da su Gigerovi Alieni strašni čak i kad su potpuno redizajnirani za potrebe dečjeg filma. Doduše, Alieni su evidentno crni humor namenjen roditeljima koji su u bioskopu sa decom i samo rdoitelji mogu u potpunosti da shvate celu foru sa kiselinom i facehuggingom.
Ceo high concet sa vanzemaljskom planetom na kojoj svi žive kao u pedesetim u SAD i čovekom koji sleće na njihovu planetu ovaploćujući sve njihove strahove izgrađene iz 50s style lolalnih stripova i filmova je odličan. I otvara brojne mogućnosti koje Stillman odlično koristi.
PLANET 51 je pre svega baziran na scenariju, ali nepravedno je reći da animatori nisu uradili solidan posao, o čemu najbolje svedoči to da je ovo jedna od malobrojnih non-Disney produkcija sa appealing karakterima koji piju vodu i u dramskim/dijaloškim scenama.
Čitav film je baziran na jednoj polemici sa tradicijom pop kulture i filmova svih žanrova, a u tom smislu je zanimljiv WALL-Ejevski mali robot koga je sasvim moguće tumačiti kao posvetu WALL-Eju s tim što ako imamo na umu vreme potrebno da se realizujje animirani film teško da su autori filma PLANET 51 mogli razmišljati baš na takvom nivou posvete. U svakom slučaju, PLANET 51 ima svog WALL-Eja koji uopšte nije za staro gvožđe i na njemu je bazirano nekoliko izvanrednih scena bez dijaloga.
Mali zeleni su simpatično realizovani, razlikuju se među sobom i simpatični su, i kad je reč o dizajnu likova, iako je astronaut Chuck fino oblikovan, možda je trebalo malo više da liči na Rocka (ne Mehmete, ne Siffredija već Dwayne Johnsona) koji mu je pozajmio glas. međutim, i ovako to je jedan vrlo solidno dizajniran film koji prevazilazi tipične probleme u oblikovanju likova koji nastaju u non-Disney produkcijama.
Isto važi i za detalje, obratite pažnju na natpise na šlemovima malih zelenih vojnika poput CORN TO KILL kao aluziju na FULL METAL JACKET i parafraze automobilskih dizajna na vanzemaljskim hovermobilima kao i niz detalja koji su citati iz filmova savršeno integrisani u radnju. Postoji i nekoliko punova usmerenih prema Bob Dylanu, takođe dobro integrisanih, i očigledno je da su autori hteli malo da dotaknu i šezdesete.
U svakom slučaju, ovaj studio Ilion Animation je tvrtka koju treba pratiti jer se konačno izvan Amerike dešava nešto jako ozbiljno na polju tehnički napredne mejnstrim animacije, i to ne samo u smislu autsorsinga posla već i u kreativnom smislu. Izbor američke teme je mudar potez za plasman na svetskom tržištu i zanimljivo je to da je adut filma upravo američki scenario, dok je tehnološki segment vanamerički, iako bi se očekivalo potpuno obrnuto.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment