KATE

Cedric Nicolas-Troyan u produkciji Davida Leitcha snimio je “mali” akcijaš KATE koji se može ubrojati uz naslove kao što je bio Naishullerov NOBODY. 

Dok je u NOBODY Naishuller bio glavna zvezda svog filma, i podigao na mnogo viši nivo u osnovi jedan banalan scenario i jednu zanimljivu i neobičnu podelu, kod Nicolas-Troyana glavni adut je Mary Elizabeth Winstead koja ovde daje jednu od najboljih post-MATRIX rola karakternih glumaca kao akcionih heroja. 

Nicolas-Troyan nije epizodista u ovom filmu, ali ono što postižu on i direktor fotografije Lyle Vincent jeste solidan hitman akcijaš smešten u Japanu. Ali, Winstead sve diže na viši nivo kao iscrpljena hitwoman, dok na umoru, u poslednjim časovima života želi da se osveti za ono što ju je zadesilo kad je odlučila da se povuče. Ona sjajno igra i licem i telom, i uz pomoć kostimografa i opšteg dizajna filma, sjajno mapira brzo kretanje junakinje prema smrti filovano akcijom protiv savremenih jakuza. 

Ovaj film je daleko od savršenog, ali svakako nije rutinski zahvaljujući ovom glumačkom ostvarenju koje je u njegovom centru. U tim okolnostima ni Woody Harrelson u ulozi mentora/ nalogodavca nije uspeo da nagazi koliko je mislio, iako je pokušao. 

Desi se ponekad da glumac podigne film, ili da ga dobrom glumom čak i ugrozi. Ipak, to se u ovoj vrsti filma retko dešava. Na kraju jedino što ostaje sporno ostaje jedna scena auto potere koja poprima malo live manga formu i to se delimično može pravdati stanjem glavne junakinje. Sve ostalo je jako dobro, osim Mary Elizabeth Winstead koja je čudesna. 

* * * / * * * *