INFIESTO

Patxi Amezcua ima dosta veliku amplitudu u svom nedavnom filmskom i televizijskom radu. Od produktivnog scenariste i reditelja još uvek nije postao pouzdan autor. INFIESTO je njegov film o serijskom ubici smešten u period pandemije, kom ponajviše pomažu fotografija Josua Inchausteguija i Iria Del Rio kao zamenica Vicky Luengo u ulozi mlade inspektorke sa iskusnim partnerom kog sa elanom TV detektiva u osmoj sezoni neke serije igra Isak Ferriz.

Sve ostalo je pre svega na nivou priče manje-više kao jednoipočasovni TV film o već uspostavljenim likovima detektiva u poteri za serijskim ubicom, gde njih poznajemo već nekoliko sezona a ni ubica nam nije sasvim nepoznat.

Karakterizacija zaista podseća na neku televizijsku seriju čiji se početak odigrao davnih dana. Pandemija kovida igra čudnu ulogu. Film se dešava u njenim prvim danima a znamo da su Italija i Španija tada bile pod najvećim udarom, da su bolnice bile prepune a ljudi umirali po hodnicima, i to se u ovom filmu ne samo ne oseća, nego glavni junaci u kolima i zatvorenim prostorima ne nose maske i uopšte maske se nose veoma selektivno, onako kako odgovara autorima. Sama pandemija ima vrlo malo, gotovo nikakvu ulogu u priči, naime ona je trigerovala ubicu da pomisli da je kraj sveta i da počne sa ubistvima.

Zašto je na njoj Amezcua toliko insistirao a onda ispao smešan sa junacima koji ne nose maske da bismo - jelte - mogli da ih prepoznamo, ostaje enigma. Njegov opus jeste neujednačen ali nije glup.

Josu Inchaustegui je vrhunski snimatelj i on čini da film jako dobro izgleda. Priča je izložena sa dozom pitkosti i solidnog tempa. Iria Del Rio se trudi više nego ostali, i ako sagledamo ponudu na Netflixu, čovek može da prođe i gore nego sa ovim filmom. Pa ipak, može da prođe i bitno bolje.

* * / * * * *