PEARL

Martin Scorsese je prošle godine veoma istakao film Ti Westa PEARL koji će biti prikazan na ovogodišnjem FESTu.

Da li je to neka sprega Scorsese-Levinson koju su uspostavili zajedno producirajući film Kornela Mundrucza ili je Marty u Westovom filmu prepoznao sebe iz vremena filma BOXCAR BERTHA gde je u okvirima Cormanove exploitation produkcije snimio "ozbiljan" film o epohi koji ima i jak žanrovski naboj?

Ne znam. Možda je i nešto treće, ali svakako da film ne zaslužuje baš toliko isticanje.

Reč je o zanimljivom slučaju, filmu koji apsolutno stoji samostalno iako je zapravo reč o prequelu, odnosno origin storyju babe ubice iz Westovog filma X snimljenog tokom pandemije, i kako je najavljeno delu trilogije.

Znači ovde imamo na delu nekoliko staromodnih i nekoliko par excellence modernih produkciono-estetskih zahvata. Staromodno je to da imamo film koji istovremeno želi da bude horor u najprostijoj formi ali i da ispriča priču koja ima neku socijalnu, psihološku dimenziju, što podseća upravo na period Novog Holivuda i način kako je Martyjeva generacija stasavala.

S druge strane imamo taj veoma moderni koncept shared universea gde jedan uspešan film omogućuje postojanje drugim filmovima tako što iz njega preuzimaju likove, delove njihove predistorije, i rade nešto drugo.

Ti West je reditelj polovičnih rezultata. SACRAMENT je do sada njegov najbolji film, a sve ostalo što je radio je umelo ponekad da bude zabavno kao recimo CABIN FEVER 2 kog se odrekao ali uglavnom polovično, ili bez opravdanja pretenciozno.

U filmu X koji je preteča filma PEARL i u kom se naslovna junakinja pojavljuje kao starica, on uspeva da napipa zanimljiv motiv za horor ali ga na kraju realizuje kao poprilično klasičan backwoods slasher kakav smo videli dosta puta, i uprkos tome što ga izvodi solidno, oseća se propušten potencijal da se postigne nešto veće i sklonost da se zadovolji manjim dometom.

PEARL je pisala glavna glumica Mia Goth koja igra dve glavne uloge u Xu i ovde je horor prisutan ali je na drugom mestu, i ovde socijalna i psihološka studija odnose izvesnu prevagu. Međutim, sam izraz je rudimentaran, vrlo naivan, nekad na pravi način, i veoma podseća na starinske filmove, baš kao što su Cormanovi kad su se bavili ovom epohom.

Ukupan utisak je da gledamo zanimljivu rekonstrukciju jednog kinematografskog stila od pre pedesetak godina, ali da naprosto to danas pre svega deluje muzejski.

U određenom smislu, kao što su shared universe filmovi po stripovima sa svojim megabudžetima jedan od simptoma propasti naše filmske civilizacije, tako su na neki način i ovakvi filmovi znak da se neki objektivno limitirani naslovi pojavljuju na uglednim festivalima i dobijaju neke nerealno dobre komentare.

 

To što je PEARL silom stavljen u neki okvir do kog ne može da dobaci ipak ne znači da film ne zaslužuje da se pogleda, i da nema kvalitete, naročito kao drugi film s kojim Mia Goth ove godine postaje jedna od centralnih glumica u selekciji FESTa.

* * 1/2 / * * * *