OVUDA ĆE PROĆI PUT je diplomski celovečernji film Nine Ognjanović, jedna "hronika najavljene smrti", smeštena na selu u jednoj nedefinisanoj epohi kada nema mobilnih telefona ali ima pokušaja izgradnje malih elektrana i hotela u netaknutoj prirodi.
Nina Ognjanović sigurno vodi priču koja je jednostavna ali zatim zakomplikovana jednom kriptičnom strukturom koja se poigrava pre svega psihološkim procenama likova u pogledu gledalaca. I to je u suštini najzanimljivije. Nina Ognjanović se poigrava našim viđenjem raznih stereotipa dok pokušavamo da dokučimo šta se desilo i ko je taj ko će biti mrtav na početku filma.
Skokovi u vremenu su brojni ali film nije konfuzan, naprotiv, vrlo je jasan i veoma sugestivno poziva gledaoca na igra.
U određenom smislu, debitantski film Nine Ognjanović može biti posmatran kao neki starinski, crnotalasovski, društvenokritički film Krste Papića, izveden na moderniji formalni način, mada nije ni u to vreme recimo Kokan Rakonjac izbegavao ovakve zahvate.
Film nije nužno tradicionalistički, uzimam ove reference pre svega zato što me je film podsetio na neke jako ozbiljne filmove snimljene kod nas.
OVUDA ĆE PROĆI je jednostavan, "mali" film, u najboljem smislu te reči i izbacuje Ninu Ognjanović među mlade reditelje koji mnogo obećavaju.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment