MY NEIGHBOR ADOLF

Leon Prudovsky je ruski Jevrejin koji je u izraelskom-poljskoj produkciji snimio film MY NEIGHBOR ADOLF, ostvarenje koje bi teško moglo nastati od drugog autora a da mu ne okonča karijeru.

Naime, reč je o filmu u kom potpuno devastirani Poljak koji je preživeo Holokaust, u kolumbijskoj zabiti shvata da se u kuću do njega doselio Adolf Hitler i kreće da istražuje da li je to zaista on i da o tome obaveštava Mossad.

Sama ideja da se Hitler pojavi kao junak filma u kom će dobiti neku ljudsku dimenziju u nekoj fikcionalizovanoj sudbini po kojoj je preživeo Drugi svetski rat je provokativna, naročito kada to postane jedna u suštini konvencionalna priča o prijateljstvu dva usamljena namćorasta starca. 

Teško da bi takva "humanizacija" Hitlera mogla proći nekažnjeno u bilo kojoj drugoj produkciji sem ove, i to s pravom jer je Hitlerov zločin sam po sebi "sui generis" i ne trpi sagledavanje njegove ličnosti iz drugog ugla.

Udo Kier je u Amazonovoj seriji HUNTERS odigrao Hitlera koji je preživeo rat, i pod tarantinovskim okolnostima biva pronađen i izveden na sud. U ovom filmu neposredno u istom periodu igra sličnu rolu ali malo drugačije, jednu vrstu žanrovske šmire zamenjuje drugom.

SLEDI SPOILER

Na kraju se ispostavlja da komšija u stvari nije Hitler nego da je njegov veoma ubedljivi dvojnik odgajen u Trećem Rajhu da ga odmenjuje, koji sada praktično putuje po Južnoj Americi kao "imitator Hitler" i prodaje slike odbeglim nacistima i raznim entuzijastima.

Time film postiže "opravdanje" jer zapravo ta osoba koja ima ljudskost i sa kojom se glavni junak zbliži nije Hitler nego njegov dvojnik koji je silom uvučen u tu ulogu.

I takvo razrešenje priče ima svoj smisao, i daje posebnu idejnost filmu jer prenosi Hitlera na nivo ideje, praktično brenda koji se posle rata nadalje komodifikuje, na razne načine pa eto i ovaj.

Međutim, iako ovakav kraj donosi preokret kojim se negira sve ono viđeno dotle, naivno bi bilo misliti da Prudovskog nije zanimao taj hod po žici i razmišljanje da li je najveći zločinac u istoriji u stvari takođe bio običan čovek sa kojim bi se razumevanje moglo ostvariti kada više nema ideologije i kada je ono što deli sa svojom žrtvom usamljenost i starost. Otud, uprkos ovom preokretu ne smatram da se film odriče svoje osnovne meditacije i provokativnosti koja je sve jača kako je priča sve konvencionalnija.

 * * 1/2 / * * * *