MODELO 77

Alberto Rodriguez, značajna figura savremenog španskog krimića, mada ne i moj favorit u toj plejadi autora, po scenariju koji je napisao zajedno sa Rafaelom Cobosom, snimio je film MODELO 77, priču inspirisanim istinitim događajima iz španskih zatvora iz perioda tranzicije iz frankizma u demokratiju.

Osnovna problematika koju obrađuje film jeste koncept frankističkih zatvora koji su bili koncipirani kao brutalni, prljavi, kazamati gde je kazna bila ne samo vremenska već je sam dolazak u taj ambijent bio neka vrsta sankcije. Na sve to dodati su brutalnost policajaca, ljudi uhapšeni na bazi neozbiljno urađenih istraga, pod političkim pritiskom itd. i dobijamo jedan zapaljiv zatvorski ambijent.

Zatvorenici odlučuju da naprave svoje Udruženje i da se bore za svoja prava, ubeđeni da demokratija treba da stigne i u zatvore, ali za čuvare i upravu, "demokratija" je samo reč koja im služi za podsmevanje.

Zatvorenici aktivisti organizuju niz različitih protesta, pobuna, izlazaka u javnost i medije, usput se nadajući novom zakonu u zatvorima i amnestiji ali ispostavlja se da se vlastima ne može verovati, da ne drže reč i da je jedini spas u stvari bekstvo.

Nažalost, u dva sata filma, Rodriguez ne uspeva da sabere sve ono što želi da kaže, film ima jako puno praznog hoda, i junake čije namere i vezanost za aktivistički pokret nisu sasvim jasni, tako da na kraju više nije ni jasno šta je osnovna tema filma i šta su ciljevi likova. Nažalost, ta konfuzija ne proističe iz viška motiva i dešavanja. Naprotiv. Film je jednostavan, a opet nedovoljno jasan, ima mali broj likova ali ne uspeva da nas veže za njih. I na kraju, skoro u potpunosti promašuje.

Naravno, ko voli da gleda Španiju u epohi, krajem sedamedeseih, tokom tranzicije, onda svakako ovde ima šta da vidi. Ali, neka istinska sinergija priče, miljea i realizacije svakako nije dosegnuta.

* * / * * * *