I onda kad se priča uspostavi u trouglu između njih, ona nestane, a kreću da se nameću dileme, da li je sve ovo samo san, i da li je ovo njegov ili nečiji tuđi san.
Sears nažalost najbolje funkcioniše dok god je ovo jedna umereno off-beat teksaška misterija, koja se koliko toliko kreće u okvirima povišenog realizma, ali to je samo prvi čin. Kad krene nadrealistička nadogradnja nažalost, sve se veoma brzo i temeljno raspadne, a Sears postaje kao šibicar koji ne samo da nema kuglicu ni ispod jedne od šibica, nego je i same kartonske kutije zagubio.
Šteta. Ovaj film je imao jednu solidnost izvedbe na malom budžetu, i glumce koji mogu da ga iznesu, a oni zapravo jedini i daju kakav-takav smisao dešavanjima posle prvog čina.
Međutim, ja sam čovek kome je i sam Lynch prilično riskantan za gledanje, pa slutim da BOTTOM OF THE WORLD može naići na receptivniju publiku kod njegovih fanova.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment