TROJE

Petar Pašić je snimio nekoliko filmova za Apollon i nisam sve gledao u trenutku kada ovo pišem, ali ako uzmemo obe karijere koje je imao - onu pre Apollona i ovu sada, TROJE mu je daleko najbolji film.

S druge strane, ako za neku zlatnu vrednost ove vrste erotske melodrame kod nas, uzmemo film HALOA - PRAZNIK KURVI Lordana Zafranovića, onda možemo reći da TROJE možda i prevazilazi taj nivo. Problem je međutim u tome što HALOA nije preterano dobar film, i uprkos tome što nije ni dobro ostario svakako deluje manje deplasirano nego onda kada je izašao.

TROJE je takođe arhaiziran na jedan dobrodošao način. Ovo je estetizovana urbana erotska melodrama u kojoj su situirani ljudi mučeni svojim erotskim nagonima. Ovo nije high concept kao FIFTY SHADES OF GREY niti je art house, ovo je onako dosta old school jednostavna urbana melodrama, a to je retkost u našem filmu, uprkos pokušajima.

Film odlično izgleda. Petar Pašić se sjajno snašao kao scenograf, iako se tim poslom formalno ranije nije bavio. Vladan Janković, njegov redovni snimatelj radi odličan posao i sa ambijentima i sa glumcima, i film je konzistentan u pogledu looka.

Prvi problem je scenario kome nedostaju dve stvari - zanimljivija priča ili zanimljivije izvedena ista ova priča odnosno doza neke perverzije - u filmu ima dosta seksa, dosta erotskih situacija ali sve one su konvencionalne, u suštini stidljive i eksplicitne u isto vreme, kao u nekom ELECTRIC BLUE ili Dorcelovom filmu u cutu koji nije hardcore (takvi cutovi inače postoje).

Drugi problem je Igor Đorđević u glavnoj ulozi. Nažalost, on čak deluje životno ubedljivije kao takav junak nego što je zanimljiv za gledanje. Ali, ovo je film i nažalost imao sam problem da se povežem sa Đorđevićem u ovoj glavnoj ulozi. Ona nije pretežak zadatak za njega već naprosto on nije pravi čovek za nju. Potreban je za to ipak čovek sa dozom topline koji bi se povezao sa gledaocima ili barem hladne inteligencije. Ni jedno ni drugo se ne može naći kod Đorđevića.

Ovi nedostaci čine da TROJE podbaci iako je moglo da posluži kao jedan zanimljiv eksperiment da vidimo ima li mesta za urbanu melodramu sa jako erotskom dimenzijom, i na neki način i uspostavlja i ne uspostavlja kontinuitet sa PANAMOM Pavla Vučkovića koja je recimo na mnoga od ovih pitanja bolje odgovorila nego Pašić, ali je manje referentna jer ima manje scena seksa i pokušava da bude psihološki produbljenija.

No, u tom nekom krugu urbane melodrame koja kod nas krene pa stane, TROJE će zauzeti svoje mesto. Sa par bolje izvedenih stvari, to je mogao biti važan film na lokalu.

* * / * * * *