Francois Begaudeau je jedan od francuskih književnika sa najspecifičnijim odnosom prema filmu. On je pisao ekranizovane romane, radio na scenarijima i glumio u Cantetovoj ekranizaciji vlastite knjige.
Abdellatif Kechiche je ekranizovao njegov roman LA BLESSURE, LA VRAIE i u njemu našao inspiraciju za svoje trofilmje od kog je CANTO UNO izašao, INTERMEZZO je posle fijaska u Kanu nestao sa lica Zemlje, a treći se očekuje ove godine.
I u ovom filmu, Kechiche primenjuje svoje tehnike koje je već usavršio u ranijim delima. Film traje tri sata iako u suštini priča priču koja bi se mogla bez problema sažeti u sat i po ako na stvari gledamo striktno funkcionalno. Međutim, kod Kechichea je upravo postupak u tom trajanju scena gde on u čistom trajanju uspeva da stvori utisak kao da gledamo život, a pritom materijal estetizuje i veoma filmski tretira po čemu se izdvaja od drugih likova koji poslednjih decenija forsiraju realizam.
Kechiche je upravo zanimljiv po spoju nekonvencionalnog i konvencionalnog u svom radu. On kadrira u jednom klasičnom maniru, sa dosta zanimljivih pokreta kamere i estetizacijom kroz odabri planova i osveteljenja. Isto tako unutrašnja dramaturgija scena je zapravo konvencionalna, scene imaju dramski sukob, donose razotkrivanje, imaju klasično postavljene dramske slojeve između prikazanog, izrečenog i nagoveštenog. Ali, nema onih elipsi koje su tipične, Kechiche im pušta da se odvijaju u prirodnoj veličini, a da pritom interveniše suptilno da nemaju praznog hoda.
To je veoma zanimljivo i pomalo neuhvatljivo, kako film istovremeno hvata spontani razvoj situacije a da nikada ne izađe iz osnovnog dramskog okvira.
U filmu CANTO UNO, Kechiche prikazuje jedno leto 1994. godine, kada se mladi neuspeli student medicine koji želi da se okuša kao scenarista, vraća u rodni kraj i provodi leto puno strasti, provoda i intriga koje se vrtlože oko njegove životne simpatije, zaručene za vojnika koji je na službi van zemlje a u vezi sa njegovim najboljim drugom i rođakom.
U tom smislu, i na nivou same priče, CANTO UNO je jedna u suštini jednostavna priča o neuzvraćenoj ljubavi i jednom letu punom strasti i erotskih nagoveštaja koju kroz svoj postupak Kechiche pretvara u uzbudljivo tročasovno iskustvo i uspeva da evocira energiju takvih životnih situacija.
Kechiche je reditelj iza kog stoje veliki uspesi ali po popularnosti svakako nije u prvoj ligi evropskih filmaša što je šteta jer je svaki svoj film oblikovao kao nešto veoma posebno. Isto tako, kao i u ranijim filmovima i ovde je lansirao par glumaca koji su kasnije krenuli da grade respektabilne karijere, kao što je onomad uradio sa Leom Seydoux i Adele Exarchopoulos.
CANTO UNO zahteva prijemčivog gledaoca i posebno raspoloženje.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment