KILLING PATIENT ZERO

Laurie Lynd snimio je film KILLING PATIENT ZERO u kom se oslanja na vrlo zanimljivu knjigu Patricka McKaya u kojoj on detaljno razjašnjava fenomen Gaetana Dugasa, poznatog još i kao Patient Zero tokom AIDS epidemije, za kog je vrlo brzo razjašnjeno da u stvari nije bio nulti pacijent već samo natprosečno promiskuitetni muškarac koji se natprosečno dobro sećao svojih partnera i pomogao da se rekonstruiše jedan od tokova širenja virusa i praktično ništa više od toga.

Laurie Lynd kroz jednu naizgled jednostavnu talking head strukturu uspeva da ispriča uzbudljivu priču sa zanimljivim sagovornicima u kojoj se razjašnjavaju kako kulturalne tako i epidemiološke okolnosti masovnog izbijanja HIV infekcije među njujorškim i kalifornijskim homoseksualcima. Sagovornici su razni, od autora knjige, preko Degasovih poznanika do Fran Liebowitz i gradi se jasna slika atmosfere raspusnog života u kome odjednom AIDS preseca dotadašnje neobaziranje na bilo koje norme.

Ima jako zanimljivog arhivskog materijala ali u vizuelnom pogledu autor se jako dobro služi talking heads postupkom jer se bavi izučavanjem lica preživelih. U ovoj priči svako ko je preostao da svedoči o dešavanjima deluje kao svojevrsni fenomen.

Zanimljivo je da McKay u svojoj knjizi ali i u ovom filmu zapravo naizmenično hvali ali i osuđuje knjigu Randy Shiltsa AND THE BAND PLAYED ON, po kojoj je snimljen HBO televizijski film jer je zapravo ta knjiga istovremeno predočila problem homoseksualaca u osvit epidemije ali i definisala netačni narativ o "nultom pacijentu".

Naravno, McKay i ostali sagovornici imaju određenu naivnost u odbrani nekih Degasovih odluka, a i neka njegova hvale vredna dela mogu biti drugačije psihološki tumačena, recimo da li je kooperativnost sa lekarima bila deo njegove plemenite želje da pomogne ili samo histrionični nastup.

Isto je takva odbrana njegovog svesnog nastavka promiskuitetnog života iako je znao da je bolestan, kada niko nije mogao da mu decidno dokaže da je reč o zaraznoj i seksualno prenosivoj bolesti. No, te kontradikcije su gledaocu jasne i više govore o sagovornicima nego o filmu.

Ovo je svakako veoma uspeo dokumentarni rad sa vešto iskorišćenim minimalističkim sredstvima,

* * * 1/2 / * * * *