Kad sam video da Ryuhei Kitamura ima novi film, iskreno, prvo sam morao da odem na IMDB i podsetim se zašto je on beše nešto bitan lik. Onda sam se setio da sam gledao njegov AZUMI i da mi je to bilo dobro, da sam gledao VERSUS koji nije i da je onda otišao da po Americi snima filmove koji su skroz neupečatljivi, i da sam neke od njih možda gledao i zaboravio a možda i nisam.
Malo koji reditelj mi je u toj meri otišao u zaborav da mu pamtim ime a ne mogu da se setim šta je radio. Godine čine svoje, ali i film kao THE PRICE WE PAY objašnjava zašto stvari tako stoje. Naime, ovaj film je jedna zaista bedna exploitation storija u kojoj su skupljeni nekad respektabilni glumci spremni na sve i Vernon Wells kao stara žanrovska ikona.
Stephen Dorff i Emile Hirsch igraju pljačkaše. Posle filma MOTEL LIFE gde su igrali zajedno, ovo je ozbiljan pad s konja na magarca.
Oni, u maniru FROM DUSK TILL DAWN posle poluuspešne pljačke zalagaonice odlaze da se sakriju u jednu kuću a u njoj se ispostavi da žive ludi ljudi mnogo opasniji od njih koji su naoružani. I film iz krimića prerasta u horor, što je nekada možda bilo preokret ali sada je definitivno postalo kliše. Ruku na srce, ni preokret iz krimića u horor nije baš dosledno sproveden jer je teaser scena na početku zapravo horor, tako da čak ni to nije dobro izvedeno.
Ono što gledamo je jedan skromno urađen, nemaštovit torture porn a pomalo i splatter, jedno u suštini veliko ništa, koje bismo mogli porediti sa raznim filmovima od pre, da to već nije toliko zamorno.
Dorff i Hirsch su sjajni glumci, i oni sve vreme uspevaju da održe jedan tonus i utisak kao da su koliko-toliko uključeni u dešavanja, ali na kraju krajeva, posle MOTEL LIFE, trebalo je da se sastanu u nečem mnogo boljem od ovoga.
Kitamurin interes da snima ovako nešto je tek misteriozan. Naime, dok su Dorff i Hirsch česti gosti kod Furle u Portoriku, i rade razno đubre za velike pare i malo utrošenog vremena, on u ovome svakako ne može imati bilo kakvu relevantnu dobit, čak i finansijsku, ako imamo u vidu da uporedo radi i u Japanu, dakle nije mu ovo isključiva karijera.
U svakom slučaju, Kitamura je na dobrom putu da od jednog pionira japanskog žanrovskog buđenja s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih, postane zapamćen kao neupečatljiv potpisnik bezvrednih američkih DTV horora.
No comments:
Post a Comment