BABYLON

Ko pogleda film BABYLON i ne shvati da je u najmanju ruku prisustvovao nečemu nesvakidašnjem, zalutao je u bioskop. 

Reč je o filmu koji za temu starog Holivuda ima isti značaj koliki i UNDERGROUND za temu istorije Jugoslavije. Ova referenca na Kusturicu nije slučajna, on je prisutan u ovom filmu. BABYLON deluje kao film koji bi Kusturica u najboljoj formi snimio na temu starog Holivuda, a spona koja se u finalu desi sa današnjim vremenom umnogome podseća na ono odvajanje zemlje koje se zbiva na kraju UNDERGROUNDa.

Međutim, isto kao i UNDERGROUND iza jednog impresivnog postupka, neverovatne logistike, jedne visoke dinamike, odlaska u jednu veoma subjektivnu viziju sveta u svakom pogledu nalazi se film koji će sigurno podeliti i publiku i struku.

Priča u suštini govori o mladom Meksikancu koji se 1926. afirmiše sa bednih asistentskih poslova na neke manje bedne i ulazu u orbitu najveće zvezde svog vremena koja je u zenitu i bliži se padu, i mlade starlete koja ulazi u puni sjaj.

Između jednog sjaja koji gasne i jednog koji se raspaljuje, on traži svoj put, Holivud prolazi tranziciju u tonski film, ali to je i dalje grad a ne stanje uma, tako da se prepliću Holivud i ne-Holivud na jednom mestu.

Brad Pitt i Margot Robbie su zvezde u ovom filmu i igraju zvezde iako Diego Calva zapravo jeste glavni junak. Calva bi mogao postati zvezda, ima energiju mladog Javiera Bardema, i prototip je momka kakvog Holivud može da lansira.

Međutim, Brad Pitt i Margot Robbie su zvezde u filmu o anatomiji zvezda. Pittova uloga je briljantna. Za "oskara". Ta erozija jednog čoveka u padu, koji se ozbiljno brine i pati, i sve vreme to radi sa osmehom, stilom, kao zvezda. To je fantastična rola. Deluje lako a veoma je teška. Margot pak je na drugom delu spektra. Ona slavu ovde hvata za gušu i nameće se kao prva zvezda savremenog Holivuda, spremna na rizik, spremna da igra u velikom i važnom flmu, spremna da se preda ulozi i u svakom frejmu bude zvezda. Način na koji ona samo svojom pojavom gradi protagonizam u svakoj situaciji u kojoj se pojavi je impresivan ali to je to - zato je neko zvezda.

Linus Sandgren sa ovim filmom zauzima mesto među vodećim snimateljima ove generacije, a Damien Chazelle odlazi korak iznad onog statusa koji je do sada imao - što se mene tiče - mada u holivudskim okvirima ovo se sigurno gleda kao nekakav sophomore slump, mada mu to nije tehnički drugi film. Da li će se on oporaviti od ovog pada, ne znam, ali bilo bi šteta ako on poveruje da BABYLON nije jedan veličanstven film.

Šteta je što su se akademski postulati odjednom volšebno uspostavili baš kad je Chazelle kredibilno odlučio da ih prekrši, i da snimi jedno bioskopsko iskustvo koje ima jak ritam i puno vizuelne senzacije a nije namenjeno deci. Isto tako, jako je bitno da je njegov postupak ne samo autorski principijelno već autentično njegov, to se pre svega tiče načina na koji koristi muziku kao veoma bitan činilac u pripovedanju. 

Ako bi se to poredilo sa nekim drugim autorima, onda je zaista Kusturica jako referentan zbog uloge muzike ali i zbog načina na koji koristi životinje, kao i zbog frenetičnog ritma i lika sa margine, čak i rasno različitog. Jer Manny Torres jeste na neki način Perhan, s tim što se ovde veliki Ederlezi momenat desi na ekranu.

Hteli to da priznamo ili ne, ali to pitanje Kusturičinog uticaja će definitivno morati da se otvori.

Moguće je da sam naravno prema ovoj temi pristrasan kao neko ko se bavi filmom. Ovo je ipak film o toj temi. Ipak, čini mi se da je i kod laika ovo iskustvo ostavljalo sličan utisak.

Svakako da je BABYLON film koji svako treba da pogleda barem jednom.

* * * 1/2 / * * * *